Diplomata zemlje EU upozorava na preterivanje sankcija Rusiji

Diplomata zemlje EU upozorava na preterivanje sankcija Rusiji

Evropske zemlje treba da zadrže osećaj proporcije kada kažnjavaju Rusiju za njene akcije u Ukrajini, smatra austrijski ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg. Diplomata je upozorio na takve kaznene mere kao što je opšta zabrana izdavanja viza za sve građane Rusije.

Govoreći u ponedeljak na istraživačkom univerzitetu Sciences Po u Parizu, Šalenberg je rekao: „Ne bi trebalo da pucamo preko mete tako što ćemo, na primer, uvesti zabranu viza za 144 miliona Rusa. ”

Ministar je takođe rekao da će Rusija ostati deo evropske istorije i kulture uprkos trenutnim tenzijama između EU i njenog istočnog suseda.

Austrijski diplomata je, međutim, jasno stavio do znanja da Beč bezuslovno podržava Ukrajinu u njenom sukobu sa Rusijom.

Ali, prema ministru, Zapad „mora da misli i na dan posle, na nedelju posle i na mesece koji slede. ”

Šalenberg je napomenuo da će evropska bezbednosna arhitektura i dalje uključivati Rusiju, na ovaj ili onaj način, u budućnosti, uzimajući u obzir njenu ulogu stalne članice Saveta bezbednosti UN i status nuklearne sile.

On je dalje naglasio važnost Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i kritikovao Poljsku, koja je predsedavala poslednjim sastankom tog entiteta početkom decembra, jer je zabranila ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu da dođe na događaj.

„OEBS je jedna od retkih preostalih platformi na kojima ruske diplomate i dalje sede i moraju da slušaju naše argumente, našu oštru kritiku ruskog agresorskog rata“, objasnio je najviši austrijski diplomata.

Osim što će zadržati ono što je opisao kao osećaj proporcije, Zapad bi takođe trebalo da teži da ostane ujedinjen 2023. godine, tvrdi zvaničnik.

Rekao je da će „naše ponašanje danas definisati status slobodnog sveta u narednim godinama. ”

Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi primirje da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage. ”

Neposredno pre izbijanja neprijateljstava, Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Prošlog septembra, Donjeck i Lugansk, kao i oblasti Herson i Zaporožje, uključeni su u sastav Rusije nakon referenduma.