Devet preživelih u potonuću čamca sa migrantima uhapšeno je u četvrtak pod sumnjom za krijumčarenje, jer je nada za stotine drugih nestalih putnika izbledela, a pažnja se usmerila na neuspeh Grčke da reaguje pre nego što se prenatrpani brod prevrnuo, piše AP.
Koćarica je možda prevozila čak 750 putnika, uključujući žene i decu koji su verovatno ostali zarobljeni u skladištu dok se brod prevrnuo i potonuo u sredu rano ujutru. To bi potonuće moglo da učini jednim od najsmrtonosnijih ikada u centralnom Sredozemnom moru.
Ogromna operacija potrage i spasavanja prvobitno je pronašla 78 tela i pokupila 104 preživela – svi muškarci i dečaci. Ali ništa više nije pronađeno.
U međuvremenu, grčke vlasti su kritikovane što nisu reagovale na spasavanje migranata, iako je brod obalske straže satima pratio kočaricu i bespomoćno posmatrao kako tone za nekoliko minuta. Grčki zvaničnici su tvrdili da su migranti više puta odbijali pomoć i insistirali da nastave put u Italiju, ali pravni stručnjaci kažu da to nije izgovor.
Obalska straža saopštila je kasno u četvrtak da je uhapsila devet preživelih zbog sumnje da pripadaju krijumčarskom lancu koji je organizovao putovanje. Državna televizija ERT saopštila je da su svi osumnjičeni Egipćani, dodajući da je brod prvobitno otišao iz egipatske luke za oblast Tobruk u istočnoj Libiji, gde je pokupio migrante.
Rođaci migranata — od kojih je svaki platio hiljade dolara za prolaz na oštećenom brodu — okupili su se u južnom lučkom gradu Kalamati da traže svoje najmilije.
Kasem Abu Zid je rekao da je uhvatio prvi let iz Nemačke za Grčku nakon što je shvatio da su njegova žena i zet bili na kočari.
„Poslednji put smo razgovarali pre osam dana i (moja žena) mi je rekla da se sprema da uđe na brod“, rekao je Abu Zid za Asošijeted pres. „Platila je 5.000 dolara“ krijumčarima. „I onda svi znamo šta se dogodilo.“
Abu Zeed, 34-godišnja sirijska izbeglica koja živi u Hamburgu, rekla je da su Esra Aun (21) i njen 19-godišnji brat Abdulah rizikovali opasan prelazak iz Libije u Italiju nakon što nisu uspeli da nađu legalan način da se pridruže nego u Nemačkoj.
Male su šanse da je Abu Zeedova žena preživela potonuće oko 75 kilometara (45 milja) od obale. Nijedna od spašenih nije bila žena.
Sada se nada da bi Abdulah mogao biti među muškarcima iz Sirije, Egipta, Pakistana i palestinskih teritorija koji su privremeno smešteni u skladištu u Kalamati ili se oporavljaju u bolnicama od hipotermije i izloženosti.
Šanse da se pronađe još preživelih su „minimalne“, rekao je za ERT penzionisani grčka obalska straža adm Nikos Spanos.
Agencija Ujedinjenih nacija za migracije, poznata kao IOM, procijenila je broj putnika na osnovu intervjua sa preživjelima i rekla da je među njima najmanje 40 djece.
Erazmija Rumana, šef delegacije agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, rekla je da mnogi od preživelih imaju prijatelje i rođake koji se vode kao nestali.
„Žele da stupe u kontakt sa svojim porodicama da im kažu da su dobro, i stalno se raspituju o nestalima“, rekao je Rumana.
Mohamed Abdi Marvan, koji je telefonom razgovarao iz Kobanija, grada sa većinskim kurdskim stanovništvom u Siriji, rekao je da je pet njegovih rođaka bilo na brodu, uključujući 14-godišnjaka. Marvan je rekao da nije čuo ništa o njima otkako je brod potonuo.
On veruje da je njegov nećak Ali Šeikhi (29) živ, nakon što su ga članovi porodice primetili na fotografijama preživelih, ali to nije potvrđeno.
„Tih švercera je trebalo da imaju samo 500 na brodu, a sada čujemo da ih je bilo 750. Šta je ovo? Da li su to stoka ili ljudi? Kako mogu ovo da urade?“ rekao je Marvan. Rekao je da je svaki od njegovih rođaka platio 6.000 dolara za put.
Grčke vlasti su saopštile da je plovilo izgledalo normalno sve do nedugo pre nego što je potonulo i odbile su ponovljene ponude za spasavanje. Ali mreža aktivista je rekla da su u isto vreme primali ponovljene pozive u pomoć sa broda.
Grčka obalska straža saopštila je da je obaveštena o prisustvu čamca kasno ujutru i da je helikopterom primećena da „plovi na stalnom kursu“ u 18 časova.
Nešto kasnije, grčki službenici za potragu i spasavanje su satelitskim telefonom došli do nekoga na brodu, koji je više puta rekao da su putnicima potrebna hrana i voda, ali da žele da nastave ka Italiji.
Trgovački brodovi su isporučivali zalihe i posmatrali brod do srede rano ujutro, kada je korisnik satelitskog telefona prijavio problem sa motorom. Otprilike 40 minuta kasnije, prema saopštenju obalske straže, migrantsko plovilo počelo je silovito da se ljulja i potonulo.
Stručnjaci obalske straže veruju da je brodu možda ponestalo goriva ili da je imao problema sa motorom, a kretanje putnika je dovelo do toga da se čamac prevrne.
Alarm Phone, mreža aktivista koja obezbeđuje telefonsku liniju za migrante u nevolji, rekla je da su problemi počeli mnogo ranije tokom dana. Mreža je saopštila da su je kontaktirali ljudi na brodu koji su tražili pomoć nešto posle 15 časova. Rekli su da „ne mogu da prežive noć“.
Oko 18:20, pisao je Alarm telefon, migranti su prijavili da se plovilo ne kreće i da je kapetan otišao malim čamcem. Ova dva računa nisu mogla odmah da se pomire.
Stručnjaci kažu da bi pomorski zakon zahtijevao od grčkih vlasti da pokušaju spasavanje ako brod nije bezbjedan, bez obzira na to da li su putnici to tražili.
Traganje i spasavanje „nije dvosmerni ugovor. Ne treba vam saglasnost“, rekao je penzionisani italijanska obalska straža adm Vitorio Alesandro.
Na fotografiji iz vazduha broda pre nego što je potonuo, koje su objavile grčke vlasti, vide se ljudi natrpani na palubi. Većina nije nosila prsluke za spasavanje.
Prenaseljenost, nedostatak prsluka za spašavanje ili odsustvo kapetana bili bi razlozi da se interveniše, rekao je Alesandro.
Profesor Erik Røsӕg sa Instituta za privatno pravo Univerziteta u Oslu rekao je da su grčke vlasti definitivno „imale dužnost da započnu procedure spasavanja“ s obzirom na stanje kočarice.
Rekao je da se kapitenovo odbijanje pomoći može poništiti ako se smatra nerazumnim. „Čini se da je odbijanje u ovom slučaju bilo krajnje nerazumno“, rekao je Røsӕg.
Privremeni ministar za civilnu zaštitu Grčke, Evangelos Turnas, branio je ponašanje obalske straže, rekavši da ona ne može da interveniše sa nevoljnim brodom u međunarodnim vodama.
„Uzmite u obzir i da je intervencija obalske straže mogla dovesti u opasnost preopterećeno plovilo, koje bi se zbog toga moglo prevrnuti“, rekao je on.
Koćarica je potonula blizu najdubljeg dela Mediterana, gde bi dubine do 5.200 metara mogle da ometaju svaki pokušaj da se locira potopljeni brod.
Grupe za ljudska prava kažu da je suzbijanje krijumčarenja Evropske unije primoralo ljude da koriste duže, opasnije rute kako bi stigli do bezbednih zemalja.
Eftihija Georgiadi, zvaničnik u Grčkoj u dobrotvornoj organizaciji Međunarodnog komiteta za spasavanje, rekao je da neuspeh EU da ponudi sigurnije puteve za migraciju „efikasno zalupa vrata ljudima koji traže zaštitu“.
„Niko ne kreće na ova izdajnička putovanja osim ako ne oseti da nema druge opcije“, rekla je ona.
