Devet članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija osudilo je „neselektivne“ vazdušne napade mjanmarske vojske na civile pre nego što je izaslanik u ponedeljak obavestio Savet kao deo regionalnih napora za sprovođenje mirovnog plana koji je do sada bio uglavnom neefikasan.
Plan, usvojen u aprilu 2021. ubrzo nakon što je vojska preuzela vlast u preuzimanju vlasti koje je izazvalo građanski rat, poziva na hitan prekid nasilja u Mjanmaru, dijalog između svih zainteresovanih strana, posredovanje specijalnog izaslanika Udruženja jugoistočne Azije Nacije, pružanje humanitarne pomoći kanalima ASEAN-a i poseta specijalnog izaslanika Mjanmaru da se sastane sa svim zainteresovanim stranama.
Diplomata veteran Alounkeo Kittikhoun – specijalni izaslanik za Mjanmar ovogodišnjeg predsedavajućeg ASEAN-a, Laosa, i bivši ambasador UN – obratio se na zatvorenom sastanku saveta u ime 10-člane Asocijacije nacija jugoistočne Azije. Kitikun se obavezao na implementaciju ASEAN-ovog „konsenzusa u pet tačaka” za mir u Mjanmaru kroz kontinuiranu „tihu diplomatiju”, rekao je diplomata iz Saveta upoznat sa sastankom koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer je sastanak bio privatan.
Vojni vrh u Mjanmaru do sada je ignorisao plan, a nasilje i humanitarna kriza u zemlji rastu velikom brzinom.
Pre sastanka saveta, devet od 15 članova saveta stalo je pred novinare da podrže izjavu koju je pročitala britanska ambasadorka u UN Barbara Vudvord, koja je ponovila poziv ASEAN-a kojim se apeluju na oružane snage Mjanmara, „posebno, da prestanu sa napadima na civile i civilnu infrastrukturu“.
Vojska je preuzela vlast od izabrane vlade Aung San Su Ći u februaru 2021. i suočava se sa naoružanim prodemokratskim pokretom otpora koji pomažu borbene snage etničkih manjina. Vojska je pojačala vazdušne napade nakon što su tri naoružane grupe etničkih manjina pokrenule veliku ofanzivu krajem oktobra, zauzevši gradove na severoistoku zemlje, zajedno sa glavnim graničnim prelazima za trgovinu sa Kinom.
Devet članova saveta — Ekvador, Francuska, Japan, Malta, Južna Koreja, Slovenija, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države — reklo je da je, tri godine nakon vojnog preuzimanja vlasti, više od 18 miliona ljudi potrebna humanitarna pomoć, a 2,6 miliona i dalje raseljeno.
Na ministarskom sastanku ASEAN-a 29. januara, ministar inostranih poslova Laosa Saleumkai Kommasith rekao je novinarima da Tajland napreduje sa planovima za pružanje veće humanitarne pomoći Mjanmaru. Devet nacija ponovilo je apel Saveta za bolji humanitarni pristup.
Oni su izrazili sve veću zabrinutost zbog situacije u državi Rakhine koja se graniči sa Bangladešom, odakle je više od milion Rohinja muslimana pobeglo počevši od avgusta 2017. godine, kada je vojska u Mjanmaru kojim dominiraju budisti pokrenula brutalnu „operaciju čišćenja“ protiv njih nakon napada pobunjeničke Arakanske armije. .
Arakanska armija je deo saveza boraca etničkih manjina. Zvaničnik Bangladeša rekao je u ponedeljak da je više od 100 pripadnika granične policije Mjanmara pobeglo boreći se sa Arakanskom vojskom u Rakhajnu u poslednja dva dana i ušlo u Bangladeš, prvi put kada se zna da su snage Mjanmara pobegle iz zemlje od kada je vojska etničkih manjina počela je ofanziva.
Devet nacija saveta izrazilo je sve veću zabrinutost da se Rohinja još uvek u Mjanmaru, koji se decenijama suočava sa sistematskom diskriminacijom, sada bore sa većim ograničenjima slobode kretanja, kao i uskraćivanjem pristupa lekovima i medicinskoj nezi. Oni su zahtevali sprovođenje prve rezolucije Saveta bezbednosti o Mjanmaru, usvojene u decembru 2022, koja poziva na hitan prekid nasilja i momentalno oslobađanje svih „proizvoljno pritvorenih“ zatvorenika, uključujući Su Ći i bivšeg predsednika Vin Miinta.
Ambasador Mjanmara u UN Kjau Mo Tun, koji i dalje predstavlja svrgnutu vladu Su Ći, pozvao je u ponedeljak Savet bezbednosti da usvoji jaču, primenljivu rezoluciju, rekavši: „Demokratske snage dobijaju na udaru, a vojna hunta gubi svaki dan.
Devet članova saveta je izjavilo da su i dalje duboko zabrinuti zbog nedostatka napretka u vezi sa pozivom rezolucije da sve strane poštuju ljudska prava, osnovne slobode, vladavinu prava i „demokratsku volju i interese“ ljudi u Mjanmaru.
Diplomata Saveta je rekao da na sastanku u ponedeljak nije bilo jednoglasnosti o narednim koracima, iako je postojala velika zabrinutost zbog eskalacije situacije širom zemlje sa vojskom koja se bori na nekoliko frontova, rizikom od zločina u Rakhineu i potrebom za boljim humanitarnim pristupom .
Sjedinjene Države su se zalagale za sprovodljivu rezoluciju Saveta bezbednosti kako bi se sprečilo da Mjanmar dobije gorivo za avione, rekao je diplomata Saveta.
SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropska unija i drugi uveli su sankcije 2023. za snabdevanje avionskim gorivom Mjanmaru, ali je Amnesti internešenel izvestio 31. januara da novi dokazi sugerišu da vojska Mjanmara koristi novu taktiku da izbegne sankcije.
Organizacija za ljudska prava je 2023. nazvala najgorom godinom za vazdušne napade u Mjanmaru od preuzimanja vlasti i saopštila da je najmanje sedam pošiljki avionskog goriva u Mjanmar direktno povezano sa skladišnom jedinicom u Vijetnamu, članici ASEAN-a.
Prema rečima diplomate Saveta, Kina, koja ima bliske veze sa Mjanmarom, naglasila je potrebu da se naporima ASEAN-a da vreme i prostor. Rusija, koja takođe ima veze sa Mjanmarom, ponovila je da Savet ne bi trebalo da se meša u unutrašnje stvari zemlje.