Mlađi lekari predstavljaju 45 odsto svih doktora u britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS). Kad oni štrajkuju znači da će hiljadama pacijenata biti otkazani pregledi i operacije.
Britanska medicinska asocijacija navodi da su plate mlađim doktorima pale 26 odsto po realnim vrednostima od 2008. godine dok su na rekordnom visokom nivou količina rada i spiskovi čekanja pacijenata. Oni kažu da zamor od prekomernog rada i britanska kriza troškova života tera desetine lekara dalje od javne zdravstvene službe.
Dvadesetdevetogodišnja Rebeka Lisman, na stažu na ginekologiji i akušerstvu rekla je da mlađi lekari samo traže da dobiju platu koja odgovara njihovoj stručnosti.
„Mi volimo NHS i ja ne želim da radim u privatnoj službi, ali mislim da vidimo eroziju javnih usluga“, rekla je ona.
Drugi zdravstveni radnici uključujući bolničare organizovali su štrajkove poslednjih meseci da traže bolje plate i uslove.
Prema podacima Nacionalne zdravstvene sllužbe više od 100.000 pregleda već je odloženo ove zime kao rezultat štrajka bolničara.
Medicinski direktnor engleskog NHS-a Stiven Pauis rekao je da će ovonedeljni 72-očasovni šrajk imati najozbiljniji uticaj i da će izazvati „velike poremećaje.“
Rekao je da će verovatno neki deo nege pacijenata od raka biti pogođen kao i rutinska zakazivanja i neke operacije.
Britanski premijer Riši Sunak rekao je juče da je razočaravajuće da mlađi lekari nisu stupili u pregovore sa vladom. Sindikat lekara navodi da su zvaničnici odbijali mesecima da razmatraju njihove zahteve i da su nedavni pozivi na razgovore upućeni sa „neprihvatljivim“ preduslovima.
Štrajk lekara ove nedelje će se podudariti sa masovnim štrajkom desetina hiljada nastavnika i zaposlenih u javnim službama u sredu, na dan kada vlada bude objavila svoj najnoviji izveštaj o budžetu.
Talas šrtrajkova mesecima remeti život Britanaca pošto radnici traže povećanja plata koja će ići u korak sa rastućom inflacijom, koja je bila 10,1 odsto u januaru. Inflacija je blago pala od novembra, ali je i dalje najviša u poslednjih 40 godina.
Desetine hiljada zaposlenih u javnom sektoru, uključujući mašinovođe, ljude koji se bave prtljagom na aerodromima, granično osoblje, vozače autobusa, poštanske radnike, organizovali su štrajkove tražeći veće plate.
Sindikati navode da su plate posebno u javnom sektoru pale u realnim vrednostima u odnosu na prethodnu deceniju, a da zbog krize troškova života, podstaknute velikim rastom cena hrane i energenata, mnogi sa teškoćama plaćaju račune.
