Hiljade ljudi demonstriralo je u nedelju u glavnom gradu Meksika u poslednjem protivljenju rekonstrukciji sudstva koju je predložio predsednik Andres Manuel Lopez Obrador i drugim potezima vladajuće stranke za koje kritičari kažu da će oslabiti demokratske kontrole i ravnoteže.
Mnoštvo ljudi, od kojih mnogi štrajkuju radnike saveznog suda i sudije, završili su marš ispred zgrade Vrhovnog suda u srcu prestonice, mašući zastavama sa natpisima „Nezavisnost pravosuđa“ i „Poštujte demokratiju“.
„Trenutno protestujemo zbog reformi, ali to nisu samo reforme“, rekao je advokat Maurisio Espinosa. „Svi ovi napadi na sudsku vlast i druge autonomne organe. Ono što radi je na kraju jačanje izvršne vlasti, sledećeg predsednika.”
Nakon velikih izbornih pobeda u junu od strane predsednikove stranke Morena i njenih saveznika, vlada je insistirala na korenitim promenama u pravosudnom sistemu Meksika, dugo u suprotnosti sa Lopezom Obradorom, populistom koji je otvoreno napadao sudije i ignorisao sudske naloge.
Njegov predlog uključuje da se sudije biraju na funkcije, za šta se analitičari, sudije i međunarodni posmatrači plaše da bi sudove nagomilali politički pristrasne sudije sa malo iskustva.
To je bila zabrinutost za Espinosa, koji je rekao da će sudije „morati da skupe novac za kampanju, da nađu nekoga ko će im čuvati leđa. Dakle, njihove rečenice više neće biti 100% nezavisne.”
Predložene promene bi zahtevale odobrenje meksičkog Kongresa, gde vladajuća koalicija ima većinu.
A izborne vlasti u petak su Moreni i savezničkim partijama dodelile 73 odsto mesta u donjem domu Kongresa, iako su osvojile znatno manje od 60 odsto glasova. To bi vladajućem bloku dalo dvotrećinsku većinu u Poslaničkom domu potrebnu da progura ustavne promene sa malo ili bez kompromisa.
Koaliciji će nedostajati nekoliko mesta za dvotrećinsku većinu u Senatu, ali bi izvodljivo mogla da dobije potrebne glasove manje stranke.
Iako novi zakonodavci ne stupaju na dužnost do 1. septembra, kongresni komitet je u petak već počeo da gura još jednu spornu inicijativu — eliminaciju sedam autonomnih tela, uključujući Nacionalni institut za transparentnost.
Morena tvrdi da su nezavisni nadzorni i regulatorni organi Meksika bacanje novca. U njemu se kaže da bi nadležnosti nadzora trebalo da budu dodeljene vladinim odeljenjima, što im u suštini omogućava da sami sebe kontrolišu.
Kolektivni potezi predsednika i njegove stranke podstakli su zabrinutost zbog podrivanja demokratskih institucija. Ali za mnoge u gomili, remont pravosuđa predstavlja najveću pretnju.
Zaposleni u saveznim sudovima i sudije su u štrajku, vrednost pezosa je pala, a međunarodne finansijske firme su izrazile zabrinutost. Sredinom nedelje, američki ambasador Ken Salazar upozorio je da je izbor sudija „rizik“ za meksičku demokratiju i da „preti istorijskim komercijalnim odnosima“ između dve zemlje.
Lopez Obrador, koji napušta funkciju 30. septembra, i novoizabrani predsednik Klaudija Šejnbaum, članica Moreme, odbacili su Salazarove komentare. Lopez Obrador je komentare nazvao „nepoštovanjem našeg nacionalnog suvereniteta“, a Šejnbaum je u subotu rekao da, iako će uvek biti dijaloga između SAD i Meksika, „postoje stvari koje odgovaraju samo Meksikancima“.