Ključni organizator studentskih protesta u Bangladešu rekao je da je dobitnik Nobelove nagrade za mir Muhamed Junus bio njihov izbor za šefa privremene vlade dan nakon što je dugogodišnji premijer Šeik Hasina podneo ostavku.
Glavni predsednik zemlje i šef vojske rekli su u ponedeljak da će uskoro biti formirana privremena vlada.
Organizator Nahid Islam je u video objavi na društvenim mrežama rekao da su lideri studentskih protesta već razgovarali sa Junusom, koji je pristao da preuzme vlast s obzirom na trenutnu situaciju u zemlji. Junus se suočio sa brojnim optužbama za korupciju i suđeno mu je tokom Hasine vladavine. Dobio je Nobelovu nagradu 2006. nakon što je bio pionir mikrokreditiranja i rekao je da su optužbe za korupciju protiv njega motivisane osvetom.
Islam je rekao da će studentski demonstranti objaviti još imena za vladu i da bi za sadašnje rukovodstvo bio težak izazov da ignoriše njihove izbore.
Hasina je u ponedeljak podnela ostavku i pobegla iz zemlje nakon što su višenedeljni protesti protiv sistema kvota za vladine poslove prerasli u nasilje i prerasli u širi izazov njenoj 15-godišnjoj vladavini. Hiljade demonstranata upalo je u njenu službenu rezidenciju i druge zgrade povezane sa njenom strankom i porodicom.
Njen odlazak je pretio da stvori još veću nestabilnost u gusto naseljenoj južnoazijskoj zemlji koja se već suočava sa nizom kriza, od visoke nezaposlenosti preko korupcije do klimatskih promena. Zbog bezbednosnih zabrinutosti, glavni aerodrom u Daki, glavnom gradu, obustavio je rad.
U nasilju neposredno pre i posle njene ostavke poginulo je najmanje 109 ljudi, a stotine drugih povređeno, prema izveštajima medija, koji se ne mogu nezavisno potvrditi. Više od deset je navodno ubijeno kada su demonstranti zapalili hotel u vlasništvu lidera Hasine stranke u gradu Jašore na jugozapadu zemlje. Više nasilja u Savaru, nedaleko od Dake, poginulo je najmanje 25 ljudi, navodi se u izveštajima. Još 10 ljudi je poginulo u naselju Utara u Daki.
Vojni načelnik, general Vaker-uz-Zamam, rekao je da privremeno preuzima kontrolu nad zemljom, a vojnici su pokušali da zaustave rastuće nemire. Mohamed Shahabuddin, likovni predsjednik zemlje, najavio je kasno u ponedjeljak nakon sastanka sa Vaker-uz-Zamamom i opozicionim političarima da će parlament biti raspušten i da će nacionalna vlada biti formirana što je prije moguće, što će dovesti do novih izbora.
Govoreći nakon što je zaraćena vođa viđena na televizijskim snimcima kako se ukrcava u vojni helikopter sa svojom sestrom, Vaker-uz-Zaman je pokušala da uveri nervoznu naciju da će red biti uspostavljen. Stručnjaci su, međutim, upozorili da će put pred nama biti dug.
Glavna opoziciona nacionalistička partija Bangladeša pozvala je u utorak ljude da budu uzdržani u, kako je rekla, „prelaznom trenutku na našem demokratskom putu“.
„Porazilo bi duh revolucije koja je srušila nelegitimni i autokratski režim šeika Hasine ako ljudi odluče da uzmu zakon u svoje ruke bez dužnog postupka“, napisao je Tarikue Rahman, vršilac dužnosti predsednika stranke na platformi društvenih medija Ks. .
Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice mašući zastavama i navijajući da proslave Hasininu ostavku. Ali neke proslave su ubrzo postale nasilne, a demonstranti su napali simbole njene vlade i stranke, pretresali i palili nekoliko zgrada.
„Ovo nije samo kraj tiranina šeika Hasine, ovim smo stavili tačku na mafijašku državu koju je ona stvorila“, izjavio je Saraj Salekin, studentski demonstrant, na ulicama Dake.
Protesti su počeli mirno prošlog meseca pošto su frustrirani studenti tražili ukidanje sistema kvota za poslove u vladi za koji su rekli da favorizuje one koji su povezani sa premijerovom strankom Avami liga. Ali usred smrtonosnog gušenja, demonstracije su se pretvorile u izazov bez presedana za Hasinu, naglašavajući obim ekonomskih problema u Bangladešu, gde je izvoz opao, a devizne rezerve su na izmaku.
Vaker-uz-Zaman je obećao da će vojska istražiti obračun u kojem je od sredine jula poginulo skoro 300 ljudi, što je jedno od najgorih krvoprolića u zemlji od rata za nezavisnost 1971. godine, i koje je podstaklo bijes protiv vlade. Skoro 100 ljudi, uključujući 14 policajaca, ubijeno je u nedelju, prema vodećim dnevnim novinama na bengalskom jeziku u zemlji Prothom Alo. Najmanje 11.000 ljudi je uhapšeno poslednjih nedelja.
„Zadrži veru u vojsku. Istražićemo sva ubistva i kazniti odgovorne“, rekao je on.
Vojska ima značajan politički uticaj u Bangladešu, koji se suočio sa više od 20 puča ili pokušaja državnog udara od sticanja nezavisnosti 1971. Ali nije bilo jasno da li će Hasinina ostavka ili pozivi vojnog šefa na smirenje biti dovoljni da okončaju previranja.
Tokom dana, ljudi su nastavili da ulaze i izlaze iz Hasine službene rezidencije, gde su palili, nosili nameštaj i vadili sirovu ribu iz frižidera. Oni su se okupili i ispred zgrade parlamenta, gde je bio okačen transparent sa natpisom „pravda“.
Gomile su takođe opljačkale Hasininu porodicu predaka koji je postao muzej gde je ubijen njen otac, šeik Mudžibur Rahman – prvi predsednik zemlje i lider za nezavisnost. Oni su zapalili glavne kancelarije vladajuće stranke i dve provladine TV stanice, primoravši obe da se ugase.
U međuvremenu, Hasina je sleteo na vojni aerodrom u blizini Nju Delhija u ponedeljak nakon što je napustio Daku i sastao se sa indijskim savetnikom za nacionalnu bezbednost Ajitom Dovalom, objavio je list Indijan Ekspres. U izveštaju se navodi da je Hasina odvedena u sigurnu kuću i da će verovatno otputovati u Ujedinjeno Kraljevstvo.
Ova 76-godišnjakinja je izabrana za četvrti uzastopni mandat na januarskim izborima koje su bojkotovali njeni glavni protivnici. Hiljade opozicionara zatvoreno je pre izbora, a SAD i Velika Britanija ocenile su da rezultat nije verodostojan, iako ga je vlada branila.
Hasina je gajila veze sa moćnim zemljama, uključujući i susednu Indiju i Kinu. Ali odnosi sa Sjedinjenim Državama i drugim zapadnim zemljama su zategnuti zbog izgubljenih građanskih sloboda u pretežno muslimanskoj naciji od 170 miliona ljudi.
Njeni politički protivnici su je ranije optuživali da postaje sve autokratskija i za nemire okrivljavali taj autoritarni niz. Ukupno je služila više od 20 godina, duže od bilo koje druge žene na čelu vlade.
Hasinin sin, Sajeeb Vazed Joi, rekao je za Bi-Bi-Si da sumnja da će se njegova majka politički vratiti, kao što je to činila u prošlosti, rekavši da je bila „tako razočarana nakon svog napornog rada“.
