Demokrate u Predstavničkom domu i Senatu predstavile su zakon koji bi primorao Belu kuću da traži odobrenje Kongresa pre nego što naredi nuklearni napad, insistirajući da predsednik ne bi trebalo da ima jednostrano ovlašćenje da započne nuklearni rat.
„Zakon o ograničavanju prve upotrebe nuklearnog oružja“, koji su u petak predstavili senator Ed Markei i predstavnik Ted Lieu, zabranio bi bilo kom američkom predsedniku da „izvodi nuklearni napad bez prethodnog odobrenja Kongresa“, kao i potvrdio ratna ovlašćenja zakonodavaca prema zakonu. Ustav SAD.
„Nijedan predsednik nema pravo ili ustavno ovlašćenje da jednostrano objavi rat, a kamoli da pokrene prvi nuklearni udar“, rekao je senator Marki u izjavi, dok je Lieu dodao da „niko ne bi trebalo da ima mogućnost da pokrene rat koji bi završio život kakav poznajemo.“
Oba poslanika su optužila ruskog predsednika Vladimira Putina za „nuklearne pretnje“, tvrdeći da rizik od nuklearnog rata „nikada nije bio jasniji“ usred sukoba koji besni u Ukrajini. Moskva je, međutim, odbacila takve optužbe, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je nedavno izjavio da su SAD i njihovi saveznici „skloni histeričnom reagovanju“ na temu nuklearnog oružja.
U zajedničkoj izjavi, Marki i Lieu su takođe obeležili godišnjicu obaranja američkog špijunskog aviona 15. aprila 1969. godine od strane severnokorejskih snaga iznad Japanskog mora, tvrdeći da je „pijani predsednik Ričard Nikson” kao odgovor naredio nuklearni napad. Napomenuli su da je naređenje „zanemareno“, ali su rekli da je incident ipak „izložio opasnu mogućnost da nevaljali američki predsednik naredi nuklearni napad bez odobrenja Kongresa“.
Dok je DNRK 1969. oborila američku izviđačku letelicu, a Niksonova administracija je razmišljala o nuklearnom udaru u znak odmazde, malo je dokaza koji podržavaju tvrdnju da je predsednik naredio napad dok je bio pijan.
Dvojica demokrata su u nekoliko navrata poslednjih godina predstavila slične zakone, a svaki pokušava da obuzda predsednikova ovlašćenja da pokrene nuklearne napade, ali nisu uspeli da prođu. Iako je predsednik Džo Bajden obećao u toku kampanje da će raditi na politici koja bi videla da Vašington koristi nuklearno oružje samo kao odgovor na nuklearne napade, kasnije se povukao, umesto toga ponovo potvrdivši dugogodišnju američku politiku upotrebe bombe za odvraćanje konvencionalnih i drugih nenuklearnih pretnje.
