Na današnji dan pre tačno 10 godina legendarni Mihael Šumaher doživeo je nesreću na skijanju koja mu je u potpunosti promenila život. O njegovom stanju se danas ne zna gotovo ništa.
Šumaher je u padu tokom skijanja u francuskom Meribelu zadobio teške povrede glave, zbog čega je pola godine proveo u komi u bolnici u Grenoblu. U junu 2014. je lečenje nastavio u Lozani, da bi tri meseca kasnije bio prebačen na kućno lečenje.
U godinama koje su usledile, Šumaherova porodica se svojski potrudila da sačuva njegovu privatnost, pa pravih informacija o njegovom stanju zapravo i nema. Mnogi takozvani insajderi su tokom tog perioda iznosili razne senzacionalističke informacije, ali je menadžer legendarnog Nemca Zabine Kem više puta isticala da „polako napreduje kada se uzmu u obzir povrede koje je pretrpeo“.
Bez sumnje, Šumaher je jedan od najuspešnijih vozača u istoriji Formule 1. Tokom karijere je branio boje Džordana, Benetona, Ferarija i Mercedesa, a najveće uspehe postigao je kao vozač Skuderije. Prve dve titule osvojio je vozeći za Beneton 1994. i 1995. godine, ali je apsolutnu dominaciju ostvario u Ferariju, sa kojim je bio neprikosnoven od 2000. do 2004. godine. Zvanično se povukao 2006. godine, ali se vratio kao vozač Mercedesa početkom 2010. godine, da bi konačno zbogom rekao krajem 2012. godine. Od nemačkog tima se oprostio sa samo jednim podijumom.
Nemac je imao ukupno 307 startova tokom karijere, ostvario je 91 pobedu i ukupno 155 puta se našao na podijumu. Sa pol pozicije je startovao 68 puta, a najbrži krug trke ostvario je 77 puta. Osvojio je ukupno 1.566 bodova tokom 19 sezona, što je broj koji je nadmašen tek kada je potpuno promenjeno bodovanje. Njegov rekord po broju trijumfa srušio je Luis Hamilton pre tri godine, kada se i izjednačio po broju titula sa Šumaherom.
Šumaher je najzaslužniji je za ponovno rođenje Ferarija, pošto je italijanski tim pre njegove titule 2000. godine poslednju osvojio 1979. godine zahvaljujući Džodiju Šekteru. Nemački vozač tokom tih pet godina nije imao pravu konkurenciju, a o njegovoj dominaciji govore i sezone iz 2002. i 2004. godine. Do svoje pete titule, kojom je izjednačio dotadašnji rekord Huana Manuela Fanđa, došao je tako što je postao jedini vozač koji je sve trke završio na podijumu. Dve godine kasnije čak 13 puta se našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, što je bio rekord do ove sezone, kada ga je sa 19 pobeda nadmašio Maks Ferstapen.
Iako je na stazi u većini slučajeva bio maestralan, njegovu karijeru su pratile kontroverze, posebno zbog dva udesa koji su direktno odlučivali o titulama. Do svoje prve titule, 1994. godine, Šumaher je došao pošto je na poslednjoj trci, u Australiji, izbacio Dejmona Hila sa staze, a slična situacija je viđena tri godine kasnije, ali sa drugačijem ishodom. U Heresu, Šumaher je pokušao da izgura Žaka Vilneva sa staze, ali je sam odustao, dok je Kanađanin nastavio dalje i osvojio svoju jedinu titulu. Nemcu je posle diskvalifikacije oduzeto drugo mesto u šampionatu zbog tog poteza, ali su mu rezultati ostali.
Van staze, Šumaher je oduvek bio miran porodični čovek, od 1995. godine je oženjen Korinom, sa kojom je imao dvoje dece, Đina-Mariju i Mika koji je krenuo očevim stopama. Šumaher junior je bio polaznik Ferarijeve akademije, dve godine je vozio za Has i najbolji rezultat mu je šesto mesto na Velikoj nagradi Austrije 2022. godine. Otkako je ostao bez mesta u američkom timu, od početka ove godine, Mik obavlja ulogu trećeg vozača Mercedesa.
Legendarni Nemac se takođe bavio humanitarnim radom i desetine miliona dolara je dao brojnim organizacijama. Bio je ambasador UNESCO i borio se za bezbednost vozača na drumovima. I njegov mlađi brat Ralf je vozio u Formuli 1, a zanimljivo je da su njih dvojica prva i jedina braća koja su zauzela prvo i drugo mesto na nekoj trci. Prvi put braća Šumaher su to učinila u Kanadi 2001. godine, a potom su to ponovili na još četiri trke.
