U okviru svojih obaveza prema NATO-u, Danska je dobila zadatak da stvori tešku pešadijsku brigadu, ali taj proces odlaže, između ostalog, odluka zemlje da Ukrajini preda svih 19 samohodnih artiljerijskih jedinica Cezar.
„Moramo da ojačamo i da popravimo sve ono što smo mnogo godina zanemarivali nakon pada Berlinskog zida“, rekao je komandant danskih kopnenih snaga.
Najveći nedostatak koji imamo su kadrovi. Mislim da treba da iskoristimo sve alate koje imamo u našem arsenalu da privučemo i zadržimo mlade ljude“, dodao je on.
Nilsen je takođe istakao značaj izgradnje vojne infrastrukture i opreme, kao i „davanje mogućnosti mladima da prođu vojnu obuku u boljim uslovima“.
Danska, koja je bila jedan od osnivača Severnoatlantske alijanse, smanjila je svoj vojni potencijal nakon završetka Hladnog rata, preorijentisavši je na mirovne operacije na Bliskom istoku i u Africi.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Danska je objavila svoju nameru da postigne cilj do 2030. godine – tri godine ranije nego što je ranije planirano. U tu svrhu je čak i otkazan jedan od državnih praznika.
