Ovogodišnji hadž, jedan od pet stubova islama, počinje u nedelju i očekuje se da će mu prisustvovati više od dva miliona muslimana iz celog sveta.
Biće to najveće hodočašće od kada je pandemija virusa korona primorala saudijske vlasti da dramatično smanje događaj, prenosi Hina. Više od 926.000 ljudi učestvovalo je 2022. godine, u poređenju sa samo 59.000 godinu ranije, pokazuju zvanični podaci.
Hadž je 2019. godine okupio oko 2,5 miliona hodočasnika. Nakon potpunog ukidanja ograničenja vezanih za COVID-19 i starosne granice, Kraljevina Saudijska Arabija očekuje povratak na nivo pre pandemije, što znači dolazak više od dva miliona ljudi.
Od svih muslimana se očekuje da obave hadž u Meku barem jednom u životu ako za to imaju sredstva i ako su zdravi. Vernici se okupljaju u svetom gradu na višednevne rituale u kojima prate put poslednjeg hodočašća proroka Muhameda.
Evo pregleda rituala na jednom od najvećih verskih skupova na svetu. Hodočasnici prvo moraju ući u stanje čistoće, zvano ihram, koje zahteva posebno odevanje i ponašanje. Muškarci nose besprekornu belu tkaninu koja naglašava jedinstvo među vernicima bez obzira na njihov društveni status ili nacionalnost.
Žene moraju da nose široke haljine, takođe bele, koje otkrivaju samo lice i ruke. Hodočasnicima nije dozvoljeno da se tuku i zabranjeno im je da nose parfem, seku nokte ili kosu ili bradu.
Prvi obred zahteva sedam puta hodanje oko Kabe, velike strukture u obliku kocke u centru Velike džamije u Meki.
Izgrađena od granita i obložena tkaninom na kojoj su izvezeni stihovi iz Kurana, Kaba je visoka skoro 15 metara.
Muslimani, bez obzira gde se nalaze u svetu, okreću se ka Kabi kada se mole. Veruje se da je Kabu prvi sagradio Adam, a zatim da je obnovio Abraham pre 4.000 godina.
Hodočasnici sedam puta šetaju između Safe i Merva, dva kamena mesta u džamiji. Zatim se kreću ka Mini, udaljenoj oko pet kilometara, pre glavne ceremonije hodočašća na planini Arafat.
Vrhunac hadža je okupljanje na planini Arafat, oko 10 kilometara od Mine, gde se veruje da je prorok Muhamed održao svoju poslednju propoved.
Hodočasnici se okupljaju na brdu visokom 70 metara i okolnoj ravnici radi satima molitve i učenja Kur’ana, ostajući tamo do večeri.
Nakon zalaska sunca odlaze u Muzdalifu, na pola puta između Arafata i Mine, gde svaki hodočasnik sakuplja nekoliko desetina kamenčića kako bi izvršio simbolično „kamenovanje đavola“.
Poslednji veliki obred hadža je ponovo u Mini, gde hodočasnici bacaju sedam kamenova na svaki od tri ogromna betonska zida koji predstavljaju Satanu.
Ritual je imitacija Avrahamovog kamenovanja đavola na tri mesta gde je Satana navodno pokušao da ga odvrati od pokornosti Božijoj zapovesti da žrtvuje svog sina Ismaila.
Nakon prvog kamenovanja počinje Kurban bajram koji označava kraj hadža. Ovce se kolju u znak sećanja na prinošenje žrtve – jagnjeta koje je Bog dao da se žrtvuje umesto Ismaila, u ceremoniji koja se odvija u isto vreme širom sveta.
Hadž je poslednji stub islama. Ostala četiri su: ispovedanje vere, obredni namaz (salat ili namaz), ramazanski post i obavezni verski prinos (zekat).
