U trećoj godini sukoba u Ukrajini, NATO je pokazao spremnost da produbi saradnju sa četiri indo-pacifička partnera, čija važnost raste usled sve bližih veza Rusije i Kine. Lideri Novog Zelanda, Japana i Južne Koreje će prisustvovati samitu NATO-a, dok će Australija poslati svog zamenika premijera. Očekuje se da Kina pažljivo prati ovaj samit, zabrinuta zbog povećanog interesovanja alijanse van evropskog i zapadnog konteksta.
Državni sekretar Entoni Blinken istakao je da partneri sa različitih kontinenata sve više prepoznaju izazove na globalnom nivou i pokušavaju da sarađuju na njihovom rešavanju. Sjedinjene Američke Države aktivno rade na jačanju veza među evropskim, azijskim i drugim partnerima širom sveta.
U kontekstu rastuće konkurencije između SAD i Kine, zemlje sa zajedničkim bezbednosnim interesima sve više povezuju svoje veze. Vašington nastoji da suzbije ambicije Pekinga da ugrozi svetski poredak koji predvode SAD, dok kineska vlada odbacuje takav pristup kao hladnoratovski i usmeren na zadržavanje rasta Kine.
Nedavni razvoji, poput situacije u Ukrajini i povezanosti Rusije sa tim konfliktom, dodatno su podstakli saradnju između SAD, Evrope i azijskih saveznika. SAD i Južna Koreja su optužile Severnu Koreju za isporuku oružja Rusiji, dok je ruski predsednik Vladimir Putin nedavno potpisao vojni sporazum sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom.
U isto vreme, Južna Koreja i Japan pružaju vojnu podršku Ukrajini, dok se navodi da Kina pruža tehnološku podršku Rusiji za proizvodnju oružja protiv Ukrajine. Očekuje se da će Južna Koreja na samitu NATO-a izraziti snažnu poruku u vezi sa vojnom saradnjom između Rusije i Severne Koreje.
Premijer Novog Zelanda ističe značaj kolektivnih napora u podršci međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima. Partnerstvo sa NATO-om omogućava četiri indo-pacifička partnera da koordiniraju svoje akcije u pitanjima od zajedničkog interesa, kao što su sajber bezbednost i dezinformacije.
Samit NATO-a pruža priliku Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima da se suprotstave izazovima koje predstavljaju Kina, Rusija, Severna Koreja i Iran. Stručnjaci ističu da struktura evroatlantskog i indo-pacifičkog saveza, sa američkom vojnom moći kao osloncem, pruža strategijsku prednost u odnosu na suprotstavljene saveze koje podržavaju druge globalne sile.
Peking je zabrinut zbog jačanja vojne saradnje NATO-a u azijsko-pacifičkom regionu. Kineski zvaničnici insistiraju da NATO ne bi trebalo da se meša u bezbednosna pitanja u tom regionu i da bi trebalo da preispita svoje stavove o Kini kao strateškom izazovu.
NATO i Kina su imali malo sukoba sve do porasta tenzija između Pekinga i Vašingtona 2019. godine. Nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, lideri Japana, Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda prvi put prisustvuju samitu NATO-a, fokusiranom na izazove koje predstavlja Kina.
Peking izražava zabrinutost zbog mogućeg formiranja alijanse slične NATO-u u azijsko-pacifičkom regionu. Kineski zvaničnici postavljaju pitanja u vezi sa implikacijama jačanja saveza SAD u tom regionu na stabilnost i bezbednost.
