Ljudska stradanja, strah za budućnost i ostaci Drugog svetskog rata rezultirali u stvaranju Saveta Evrope (SE). Savet Evrope posvećen je očuvanju ljudskih prava, demokratskim vrednostima i slobodama, kao i vladavini prava. Kakvo mesto zauzimaju mladi u politikama SE?
Ova institucija jedna je od retkih koja prepoznaje značaj uključenja mladih ljudi u politiku, koja ide dalje od glasanja tj. učestvovanja na izborima – stara se da mladi budu i aktivni učesnici u procesu donošenja odluka.
U tu svrhu 1972. godine nastaje Evropska omladinska fondacija (European Youth Foundation), divizija, Odeljenje za omladinu Direktorata za demokratiju Saveta Europe (The Youth Department of the Directorate for Democracy), koja zajedno sa Evropskim omladinskim centrom (European Youth Centre) čini suštinu omladinske politike Saveta Evrope.
Ipak, najvažnije nije da ova institucija prepoznaje važnost omladinskih pitanja, već je najvažnije što, u okviru omladinskog sektora Saveta Evrope, predstavnici omladinskih organizacija donose odluke kao jednaki partneri zajedno sa predstavnicima vlada, a koje se tiču omladinskih politika, programa i prioriteta.
U okviru događaja posvećenog mladima “Confidence in Tomorrow (Poverenje u sutra)”, predstavnici omladinskih organizacija zaista su imali priliku da razgovaraju sa visokom predstavnicima zemalja članica – večere sa ambasadorima i razgovori sa ministrima spoljnih poslova koji se tiču omladinskih politika, a i o problemima koji pogađaju mlade.
Od ranih 1960-ih, Savet Evrope sarađivao je sa Evropskim omladinskim pokretima u nadi da će ih uključiti u procese evropskih integracija. Od 1963. do otvaranja Evropskog omladinskog centra postojao je “eksperimantalni” edukativni centar u Obernalu (Obernai), selu koje se služilo za odmor.
Omladinske organizacije su bile uključene od samog starta i sarađivale su sa državnim institucijama u odlukama koje su povezane sa aktivnostima centra. Kao rezultat predloga Norveške, arhitekte Nils Slato (Nils Slaatto) i Kjel Lund (Kjell Lund) dobili su zadatak da dizajniraju zgradu.
Njihova arhitektura je kombinacija apstrakcije, asimilacije i bazira se na idejama nordijske demokratije. Svoju viziju preneli su i na dizajn Evropskog omladinskog centra u Strazburu, koji krase kombinacije raznih boja i oblika.
Razvitku i izgradnji centra doprinele su i države članice Saveta Evrope svojim donacijama.
Soba nosi i nadimak “austrijska soba” , a među učesnicima i gostima često je i najpopularnija, jer posle dugih predavanja i edukacija, mogu i da se zabave.
Azerbejdžan je donirao recepciju, Francuska je donirala terasu i pomogla u renoviranju soba, Nemačka je donirala baštu, Luksemburg trenutno radi na renoviranju kamina, Holandija je pomogla da se u potpunosti opremi sajber centar, Rumunija je doprinela izgradnjom informacionog centra, Švedska je donirala skulpture (Resting to transform i Cry me the sorrows) Kristijana Pontusa Andersona (Christian Pontus Andersson).
Srbija je donirala nameštaj za sobe, za osobe koje imaju otežanu mogućnost kretanja, Švajcarska je donirala ugaoni radni kutao, Norveška je donirala salu za plenarne sednice, video opremu za konferencije i klavir, a Rusija je donirala tatarsku jurtu koja je još uvek u procesu izgradnje.
Belgija je donirala bar, a Finska, Monako i Slovenija su doprenele nabavkom opreme za interpretaciju.
Na konferenciji “Poverenje u sutra” bilo je preko 120 učesnika, a veliki broj njih izrazio je zabrinutost u budućnost zbog krize demokratije današnjice i manjka poštovanja osnovnih demokratskih vrednosti. Ipak, kažu da imaju nadu za bolje sutra dok postoje mesta koja im daju mogućnost da se bore protiv diskriminacija, mržnje i ratova.
