Vlada Burkine Faso nepotrebno je izložila civile opasnosti tokom napada militanata ranije ove godine, navodi Human Rights Watch u izveštaju objavljenom u utorak.
U avgustu su borci iz militantne grupe povezane sa Al Kaidom u centralnoj Burkini Faso ubili najmanje 100 seljana, u jednom od najsmrtonosnijih napada ove godine u toj zapadnoafričkoj državi pogođenoj sukobima.
Seljani u komuni Barsalogho, koja je 80 kilometara od glavnog grada Uagadugu, nasilno su pomagali bezbednosnim snagama da iskopaju rovove za zaštitu bezbednosnih ispostava i sela kada su borci iz grupe Džamat Nusrat al-Islam val-Muslimin upali u području i otvorili vatru na njih, navodi se u izveštaju.
Grupa JNIM, koja je preuzela odgovornost za napad, rekla je da su svi meštani sela bili pripadnici milicija povezanih sa Burkinom Faso u svom odgovoru na izveštaj.
Human Rights Vatch je saopštio da je putem video analize i iskaza svedoka potvrdio da su najmanje 133 osobe poginule, uključujući desetine dece, a da je još najmanje 200 povređeno.
„Masakr u Barsalogu je najnoviji primer zločina islamističkih oružanih grupa nad civilima koje je vlada izložila nepotrebnom riziku“, rekla je u izveštaju Ilaria Allegrozzi, viši istraživač Sahela u Human Rights Vatch-u.
Otprilike polovina Burkine Faso je van kontrole vlade jer je zemlja opustošena pojačanim napadima militanata koji okružuju glavni grad. Militanti povezani sa Al Kaidom i grupom Islamska država ubili su hiljade i raselili više od 2 miliona ljudi.
Nasilje je doprinelo dva puča 2022. Ipak, vojna hunta koja je obećala da će okončati napade se borila da to učini, čak i nakon što je tražila nova bezbednosna partnerstva sa Rusijom i drugim zemljama u afričkom regionu Sahel pogođenim sukobima predvođenim huntom.
Oslanjanje vlade na naoružane civilne pomoćnike, poznate kao Dobrovoljci za odbranu domovine, ili VDP, u borbi protiv militanata dovodi civile u veliku opasnost, rekao je Alegrozzi za Asošijeted pres, jer mnogi postaju mete džihadista koji ih optužuju da su pristalice ili čak i članovi VDP-a.
Svedoci citirani u izveštaju rekli su da je vojska Burkine Faso primorala muške stanovnike da kopaju novi deo rovova u blizini sela bez plaćanja, ali da su mnogi odbili strahujući da će biti izloženi napadima. Ali vojnici su ih primoravali da obave posao preteći ih i tukli.
Ministar pravde te zemlje Edasso Rodrigue Baiala je u svom odgovoru Human Rights Vatch-u rekao da je prinudni rad zabranjen zakonom u Burkini Faso i da „svjedočenja prema kojima je vojska prisiljavala stanovništvo da kopa rov nisu dokazana“.
