U oblaku sive prašine, bager za teške uslove tereti kamion kamenim blokovima koji sadrže litijum, „belo zlato“ revolucije čiste energije, za koje se neki nadaju da će transformisati ovaj isušeni, osiromašeni region Brazila.
Suncem spržena i sklona suši, dolina Jekuitinhonha, u jugoistočnoj državi Minas Gerais, jedno je od najsiromašnijih mesta u zemlji.
Ali region, nazvan „dolina bede“, je na pragu procvata: u njemu se nalazi oko 85 odsto rezervi litijuma u Brazilu, petom po veličini svetskom proizvođaču metala, osnovnog sastojka baterija za električna vozila.
Vlasti u regionu žele da iskoriste potencijal srebrno-belog metala.
Prošlog meseca su priredili događaj ispunjen fanfarama u sedištu Nasdak berze u Njujorku, gde su pokrenuli inicijativu za privlačenje investicija u ono što nazivaju „Litijumska dolina“.
Međutim, nisu svi oduševljeni idejom.
Neki stanovnici u regionu od oko milion ljudi žale se na uticaj rudarenja litijuma na životnu sredinu, drugi da lokalne zajednice nisu uključene.
„Ovo je dolina Jekuitinhonha… Žele da je zovu ’Litijumska dolina’. Ali nemojmo rudarske interese stavljati ispred identiteta našeg naroda“, kaže Aline Gomes Vilas, 45, lokalna aktivistkinja u gradu Arakuaju.
Ana Kabral-Gardner, izvršna direktorka kanadske rudarske kompanije Sigma Lithium, želi da odgovori na takve kritike.
Njena kompanija, koja je počela da kopa u dolini u aprilu, među prvima je koja je iskoristila svoje rezerve litijuma.
Njegov cilj je da u prvoj godini proizvede više od 600.000 akumulatora za vozila, što će se na kraju povećati do tri puta veće količine.
Sigma sebe naziva rudarom „zelenog litijuma“ i naglašava svoje društvene i ekološke akreditive.
Iskopavanje litijuma je poznato da zahteva vodu, što je problem s obzirom na to da se metal obično nalazi u regionima siromašnim vodom.
Kabral-Gardner, koja je Brazilka, kaže da njena kompanija ponovo koristi 90 odsto svojih zaliha vode, štiti lokalni tok i ne koristi hemikalije u procesu rudarenja.
„Cela naša operacija je izgrađena oko pronalaženja ravnoteže između održivosti i rudarstva“, kaže ona za AFP.
„Zvali su me ‘hipi generalni direktor’.“
U Arakuaiju, koji se nalazi u blizini Sigminog rudnika, Gomes Vilas kaže da to već ima negativan uticaj, uključujući oštećenje domova ljudi od eksplozija koje se koriste u procesu rudarenja.
„Ovo je bilo mirno seosko područje. Sada je konstantan reket. Već postoje kuće sa pukotinama u zidovima od eksplozija“, kaže ona.
„Cela kuća se trese svaki put kada dođe do eksplozije“, dodaje Luiz Gonzaga, 71-godišnji radnik na farmi koji živi pored rudnika.
„Za sada kopaju prilično daleko od mene, a već nas muči prašina. Zamislite kako će biti kada počnu da kopaju bliže.“
Brazil, zemlja sa istorijom grabljivih resursa, mora da obezbedi da zajednice poput ove imaju koristi od rudarenja litijuma, kažu zagovornici.
„Dolina Jekuitinhonha je prošla kroz zlatnu groznicu, dijamantsku groznicu i nikada nije donela razvoj“, kaže Ilan Zugman, direktor grupe za zaštitu životne sredine 350.org u Latinskoj Americi.
„Očigledno verujemo da tranzicija čiste energije treba da se desi, ali bi trebalo da bude pravedna i inkluzivna za lokalne zajednice.
Do sada se litijum koji se kopa u Brazilu skoro u potpunosti izvozio – što nije dobar znak, upozorava Elejn Santos, istraživač sa Univerziteta u Sao Paulu.
„Pogledajte Evropu i Sjedinjene Države: oni imaju strategiju da razviju čitav lanac vrednosti električnih automobila, od rudarstva do proizvodnje vozila“, kaže ona.
„Politika Brazila je i dalje veoma ograničena… Brazil rizikuje da produbi svoju zavisnost kao zemlja koja samo izvozi sirovine, sa malo dodatne vrednosti.
Brazil je obnovio svoju industriju litijuma prošle godine, kada je vlada bivšeg krajnje desničarskog predsednika Žara Bolsonara izdala dekret kojim je postala privlačnija za strane investitore, posebno ukidanjem izvoznih ograničenja.
Njegov levičarski naslednik Luiz Inasio Lula da Silva do sada nije prekinuo tu politiku. U stvari, njegova administracija je poslala izaslanika na nedavni događaj „Lithium Vallei” u Njujorku.
Stav Brazila se razlikuje od stava Čilea, na primer, gde je predsednik Gabrijel Borić nedavno najavio planove za nacionalizaciju industrije litijuma — druge po veličini u svetu, posle australijske.
