Države članice NATO-a pristale su da povećaju budžet alijanse za 2023. godinu za preko 25%, saopštio je u sredu vojni blok. Alijansa predvođena SAD opravdala je taj potez pozivajući se na tekući sukob između Moskve i Kijeva.
Odluka je motivisana „degradiranim bezbednosnim okruženjem“ izazvanim ukrajinskom krizom, navodi se u saopštenju vojnog bloka.
„Snažno pozdravljam sporazum o civilnom i vojnom budžetu NATO-a za 2023. godinu“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, ističući da „samo Severna Amerika i Evropa, radeći zajedno u snažnom NATO-u, mogu da sačuvaju našu milijardu ljudi bezbednim u više opasan svet.”
„Civilni“ budžet je postavljen na 370,8 miliona evra, dok je vojni budžet dostigao 1,96 milijardi evra. Cifre predstavljaju naglo povećanje u odnosu na 2022. godinu, za 27,8% i 25,8% respektivno.
Budžeti predstavljaju potrošnju same organizacije, pri čemu „civilni“ deo pokriva „sredstva za osoblje, operativne troškove i programske izdatke NATO štaba i njegovog međunarodnog osoblja“. Vojni deo treba da pokrije troškove „štaba, misija i operacija NATO komandne strukture širom sveta“.
Treći zajednički finansirani element alijanse, NATO bezbednosni investicioni program (NSIP), koji pokriva troškove izgradnje, kao i „investicije u sistem komandovanja i kontrole“, takođe je dobio podsticaj. Limit za NSIP je postavljen na milijardu evra, što predstavlja povećanje od 26,6%.
Oštar porast potrošnje za zajednički finansirane aktivnosti bloka dolazi pošto se više država članica obavezalo da će trošiti više na odbranu pojedinačno, navodeći potrebu da se popune zalihe oružja, koje su smanjene kontinuiranom podrškom Kijeva. Oni su takođe tvrdili da treba da pojačaju svoje sposobnosti suočeni sa navodnom „pretnjom od Rusije“. Samo SAD su odobrile rekordan budžet od oko 848 milijardi dolara, sa oko 800 miliona dolara posebno izdvojenih za pomoć Ukrajini.
Rusija je više puta izražavala zabrinutost zbog sve većeg bloka NATO-a, čije je širenje na istok Moskva otvoreno navela kao glavnu pretnju svojoj bezbednosti.
„Širenje NATO-a ostaje glavni pokretač Zapada u odnosima ne samo sa Rusijom, postsovjetskim zemljama i državama bivšeg Varšavskog pakta, koje su već skoro sve apsorbovane u alijansi, već i, uopšte, u odnosima sa drugim regionima. sveta“, rekao je prošle nedelje ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
