Brzina kojom je otpušteno pet policajaca iz Memfisa nakon zaustavljanja saobraćaja čoveka koji je kasnije preminuo u bolnici je neuobičajena, ali bi mogla da postane češća, kažu oni koji proučavaju pitanja policije i krivičnog pravosuđa.
Petorica policajaca Policijske uprave Memfisa otpuštena su u petak, manje od dve nedelje nakon hapšenja Tajra Nikolsa (29) 7. januara. Zvaničnici su rekli da je petorica otpuštena zbog prekomerne upotrebe sile, propusta da intervenišu i nepružanja pomoći.
Retkost je da policijska uprava reaguje tako brzo, rekao je Dejvid Tomas, profesor forenzičkih studija na Univerzitetu Florida Gulf Coast. Istrage ponekad mogu da traju i do godinu dana, rekao je on.
„To se nikada ne dešava ovako brzo“, rekao je Tomas.
Svih pet oficira – Tadarijus Bin, Demetrijus Hejli, Emit Martin III, Dezmond Mils mlađi i Džastin Smit – su crnci, kao i Nikols. Odluka o otpuštanju policajaca usledila je nakon istrage koju je sprovela Policijska uprava Memfisa. Nikols je preminuo tri dana nakon zaustavljanja saobraćaja.
Ministarstvo pravde SAD je otvorilo istragu o građanskim pravima. Istražni biro Tenesija takođe istražuje silu koja je korišćena u hapšenju.
Jedna nedavna prekretnica bila je pojava policijskih telesnih kamera, koje se mogu brzo pregledati, zajedno sa video snimkom koji su snimili prolaznici, rekao je Tomas, koji je 20 godina služio kao policajac u Mičigenu i Floridi.
„U stara vremena, imali ste službenu reč. Da je žrtva još uvek živa, vi biste imali njihovo svedočenje, da je neko umro, imali biste izveštaj lekara. Sve bi to odigralo ulogu“, rekao je on. „Sa telesnim kamerama, dokazi su tu.“
Nikols je uhapšen nakon što su ga policajci zaustavili zbog nesavesne vožnje, saopštila je policija. Došlo je do sukoba kada su policajci prišli Nikolsu, a on je pobegao pre nego što je ponovo suočen i uhapšen, saopštile su vlasti. Požalio se na kratak dah i hospitalizovan je.
Rođaci su optužili policiju da je pretukla Nikolsa i izazvala mu srčani udar. Vlasti su saopštile da je Nikols doživeo hitnu medicinsku pomoć. Rođaci su se zalagali za objavljivanje snimaka policijskih telesnih kamera i pozvali da se policajci optuže.
Kamere za telo mogu ispričati celu priču samo ako su uključene i rade tokom čitavog incidenta, rekao je Tomas. Neki službenici mogu zaboraviti da ih uključe. Drugi ih mogu namerno isključiti.
„Primena zakona više ne može da deluje nekažnjeno“, rekao je on. „Apsolutno, oficiri će biti brže pušteni.
Obično pre otpuštanja, zvaničnici će utvrditi da li je policajac prekršio opšta naređenja odeljenja, koja postavljaju procedure i propise koje službenici treba da poštuju, rekao je Patrik Oliver, direktor programa krivičnog pravosuđa na Univerzitetu Sidarvil u Ohaju.
„Ozbiljnost radnje zasniva se na težini prekršaja“, rekao je Oliver, koji je proveo 28 godina u policiji, od kojih 16 kao šef policije, uključujući i kao načelnik Policijske uprave Klivlenda.
Otpuštanje policajca je najteža radnja na poslu, rekao je Oliver, sugerišući da su službenici odeljenja uvereni da mogu da podrže odluku.
„Danas postoji mnogo više kontrole policije“, rekao je on. „Kada sam bio u policiji, bila je manja verovatnoća da će nešto što policajac radi bude snimljeno na video snimku.
Oliver je dodao da će mnogo puta snimci potvrditi da je policija postupila kako treba. „Rekao bih da je to većina puta“, rekao je.
Iako je neobično, nije neuobičajeno da grad otpusti policajca pre nego što se podnese krivična prijava, ali to nije nužno kraj priče, rekao je Stiven Rašin, profesor prava na Univerzitetu Lojola u Čikagu koji je proučavao policijske ugovore.
Gradovi često daju službenicima mogućnost da se žale na disciplinske mere, uključujući prestanak radnog odnosa, rekao je Rushin.
„U mnogim agencijama, početna odluka o otpuštanju policajca počinje dugotrajnim žalbenim procesom koji može trajati mesecima da se završi“, rekao je on. „Na kraju ovog procesa, nije neuobičajeno da se službenik ponovo zaposli po žalbi.
