Sirijskim pobunjenicima je trebalo jedva 10 dana da marširaju iz svog uporišta na severozapadu u Damask i okončaju vladavinu porodice Asad koja je vladala zemljom pola veka. Svaki korak donosio je trenutke koji bi samo nekoliko dana ranije bili neverovatni.
Podižući ruke i automatske puške u vazduh, pobunjenici su 28. novembra odjahali iz svoje enklave u provinciji Idlib. Neki su na uniformama nosili ambleme islamskih ekstremista, znak džihadskih korena vodeće pobunjeničke frakcije Hajat Tahrir al-Šam .
Prvi je pao najveći grad u Siriji, Alep, brzinom koja je možda zadivila čak i borce. Proslavili su fotografisanjem jedni drugih kako gaze poster predsednika Bašara Asada u naočarima za sunce i vojnoj uniformi. Na aerodromu su oborili plakat koji veliča vladajuću porodicu — Bašara; njegov otac i prethodnik Hafez Asad; i Bašarov stariji brat Bazel, koji je trebalo da nasledi njihovog oca, ali je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1994.
Narednih dana je više gradova palo kao domine, uključujući Hamu i Homs. Usput se istopila Asadova vojska. Predani vojnici postrojeni za potvrde o amnestiji koje su izdali pobunjenici. Pobunjenički borci koji su napredovali prošli su pored vojnih kamiona i tenkova napuštenih pored autoputa.
Bilo je malo borbi. Glavni odgovor vlade bili su sporadični vazdušni napadi sirijskih i ruskih ratnih aviona. Među poginulima je i sirijski fotograf Anas Alkharboutli, koji je radio za nemačku novinsku agenciju DPA. Prijatelji su tugovali nad njegovim telom, šlemom za novinare i pancirnom jaknom položenim na grudi.
Tokom noći sa subote na nedelju rano, borci su bez suprotstavljanja marširali do svoje najveće nagrade, glavnog grada, Damaska. Asad i njegova porodica su pobegli, na kraju ih je prihvatila njegova saveznica Rusija.
Asadov režim su mnogi osuđivali zbog njegove brutalnosti i korupcije. Pobunjenici i civili proslavili su njegov pad tako što su slobodno ušetali u njegovu privatnu rezidenciju i pretresli je. Jedan čovek je povukao luster sa plafona. Borac je pozirao za fotografiju iza gigantskog stola okruženog luksuznim nameštajem od drveta sa intarziranim sedefom. Porodica je pozirala u grandioznom atrijumu palate obloženom obojenim mermerom ispod džinovskog lustera.
Drugi su ušli u najveći simbol Asadove policijske države, zatvor Sajdnaja, nadajući se da će pronaći rođake koji su nestali godinama ili čak decenijama ranije. Jedan čovek je podigao omče koje je pronašao – podsećanje na masovna pogubljenja za koja grupe za ljudska prava kažu da su ubila hiljade zatvorenika. Pobunjenici su zapalili zgradu vojnog suda, za koju grupa za ljudska prava kaže da su smrtne kazne izricane nakon površnih suđenja koja su često trajala samo nekoliko minuta.
Neki pobunjenici su plesali na ulicama, dok su drugi pozirali — navijajući — na vojnom tenku. Mnogi su mahali zastavom sirijske opozicije, zelenom, belom i crnom sa tri crvene zvezde, umesto crveno-belo-crne zastave iz Asadovog doba sa dve zelene zvezde.
Pobuničko preuzimanje vlasti gurnulo je zemlju u nepoznato. Postoji potencijal za veći haos sa džihadistima koji se nadaju da će preuzeti vlast i mogućnost sukoba između brojnih oružanih frakcija. Ali sa krajem Asadove vladavine, vreme je za slavlje.
