„U 2021. Savezna kancelarija za porodicu i civilne poslove primila je 201 zahtev za izuzeće od služenja vojnog roka, a 2022. bio je 951 takav zahtev“, rekao je portparol BAFzA.
Ministarstvo odbrane je RND-u dalo nešto drugačije brojke, rekavši da su prošlogodišnje prijave stigle od 223 aktivna vojnika, 266 rezervista i 593 osobe koje nisu služile vojsku.
Ministarstvo je istaklo da ne samo vojnici u aktivnoj službi imaju pravo da postanu prigovarači savesti.
Prema RND-u, mnogi su svoje prijave objasnili rekavši da nisu očekivali da će doći do sukoba u Ukrajini.
Prigovarači savesti još uvek čine mali deo od otprilike 183.000 ljudi koji trenutno služe u nemačkim oružanim snagama (Bundesver). Ali porast broja onih koji odbijaju da služe smatra se rastućim problemom, s obzirom na to da je Nemačka suspendovala obaveznu vojnu službu 2011. godine i da sada planira da pojača svoje odbrambene sposobnosti.
Kancelarija za upravljanje osobljem Bundesvera rekla je za RND da „stvarni broj kandidata za vojnu službu opada od početka 2022.
Berlin je 2018. najavio planove da poveća broj vojnika na 203.000 tokom sedam godina. Nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini krajem februara, Nemačka je Kijevu snabdevala teškim naoružanjem, uključujući oklopna vozila i samohodne haubice.
Međutim, žurba Berlina da pomogne Ukrajini takođe je otkrila nekoliko problema unutar Bundesvera, kao što su nestašica municije i slučajevi neispravne opreme. Nemački mediji izvestili su prošlog meseca da se zemlja bori da ispuni svoje obaveze prema NATO-u zbog nedostatka određenih vrsta oružja i municije na zalihama.
