Britanski ratni brod stigao je u Gvajanu u petak popodne usred rastućih tenzija zbog graničnog spora između bivše britanske kolonije i Venecuele.
Poseta HMS Trent navela je Venecuelu da započne vojne vežbe dan ranije u istočnim Karibima u blizini granice sa Gvajanom, pošto venecuelanska vlada insistira na velikom delu svog manjeg suseda.
Ministarstvo spoljnih poslova Brazila izrazilo je u petak zabrinutost zbog situacije i pozvalo dve južnoameričke zemlje da se vrate dijalogu. U njemu se navodi da druge nacije treba da izbegavaju „vojne aktivnosti“ koje podržavaju bilo koju stranu.
Brazilska izjava pozvala je Gvajanu i Venecuelu da ostanu verne Argajl deklaraciji, sporazumu potpisanom ranije ovog meseca u kome su njihovi lideri rekli da će rešiti granični spor nenasilnim sredstvima.
Spor se vodi oko Esekiba, retko naseljenog regiona veličine Floride i bogatog naftom i mineralima. Venecuela je dugo tvrdila da je prevarenom oduzeta sa teritorije kada su Evropljani i SAD postavili granicu.
Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je da je brod u poseti Gvajani kao deo niza angažmana u regionu i da će brod izvoditi vežbe obuke sa vojskom Gvajane.
Na svom Ks nalogu, brod je objavio fotografije mornara koji dočekuju britanskog ambasadora u Gvajani i načelnika štaba odbrambenih snaga Gvajane, Brig. General Omar Khan. Ugostili su ih na svečanom ručku i pružili im obilazak brodskih sposobnosti.
Ratni brod se uglavnom koristi za presretanje pirata i krijumčara droge, a nedavno je izveo zajedničke vežbe sa mornaricama nekoliko zapadnoafričkih država. Opremljen je topovima i rampom za sletanje helikoptera i dronova i može da nosi oko 50 marinaca.
U izjavi kasno u četvrtak, gvajanski predsednik Irfaan Ali rekao je da Venecuela „nema čega da se plaši“ od aktivnosti broda u gvajanskim vodama.
„Gvajana je dugo bila angažovana u partnerstvu sa regionalnim i međunarodnim državama u cilju jačanja unutrašnje bezbednosti“, rekao je Ali. „Ova partnerstva ne predstavljaju pretnju nikome i ni na koji način nisu namenjena da budu agresivna.
Ali Venecuela je u četvrtak započela vojne vežbe u kojima je učestvovalo 5.000 vojnika na istoku Kariba, navodeći posetu britanskog patrolnog broda.
U govoru na nacionalnoj televiziji, venecuelanski predsednik Nikolas Maduro optužio je Gvajanu da je izdala duh Argajl deklaracije.
„Nećemo dozvoliti nikome da nas gura“, rekao je Maduro, okružen vojnim komandantima. On je odluku Britanije da pošalje ratni brod opisao kao pretnju od „ranijeg bivšeg carstva“.
Gvajana je decenijama kontrolisala Esekibo, ali je Venecuela oživela svoje istorijske pretenzije na region ranije ovog meseca putem referenduma na kome je biračima postavljeno pitanje da li tu teritoriju treba pretvoriti u venecuelansku državu.
Kritičari Madura kažu da je socijalistički lider ponovo zapalio granični spor kako bi skrenuo pažnju sa unutrašnjih problema nacije dok se Venecuela priprema za predsedničke izbore sledeće godine. Maduro namerava da se kandiduje za treći mandat.
Venecuela kaže da je bila žrtva zavere o krađi zemlje 1899. godine, kada je Gvajana bila britanska kolonija, a arbitri iz Britanije, Rusije i Sjedinjenih Država odlučivali o granici.
Venecuelanski zvaničnici takođe tvrde da je sporazum između Venecuele, Britanije i tadašnje kolonije Britanske Gvajane potpisan 1966. godine za rešavanje spora efektivno poništio prvobitnu arbitražu.
Gvajana smatra da je prvobitni sporazum legalan i obavezujući i zatražila je od najvišeg suda Ujedinjenih nacija 2018. da ga tako presudi, ali odluka je tek godinama.