Boris Džonson navodno želi da uspostavi grupu istomišljenika kao alternativu EU.
Britanski premijer Boris Džonson navodno je predložio Ukrajini da se pridruži novom savezu, koji London navodno želi da uspostavi kao strukturu paralelnu EU.
Italijanski list Korijere dela sera objavio je u četvrtak da postoji rastući razdor između Kijeva i EU zbog odgovora bloka na rusku vojnu ofanzivu u Ukrajini.
Procena izdanja o odnosima Kijeva i Brisela očigledno proizilazi iz čestih kritika koje su visoki ukrajinski zvaničnici upućivali nekim državama članicama EU zbog količine i obima vojne podrške koju su spremne da pruže Kijevu, kao i nemogućnosti bloka da uvede embargo na Ruski uvoz energije do sada.
Prema Corriere della Sera, pozivajući se na ljude koji su upoznati sa pregovorima, London već više od mesec dana aktivno radi na uspostavljanju „Evropskog komonvelta“. Džonson je navodno pokušavao da pokrene alternativu EU koja bi uključivala Veliku Britaniju, Ukrajinu, Poljsku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju i verovatno Tursku. Nova alijansa bi navodno pozdravila nacije koje cene svoj suverenitet, zagovornici su ekonomskog liberalizma i odlučne da odbiju „vojnu pretnju iz Moskve“.
Grupa bi verovatno obuhvatala političku, ekonomsku i vojnu dimenziju.
Izvori su tom izdanju rekli da je Džonson prvi put predstavio ovaj koncept ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom tokom njegove iznenadne posete Kijevu 9. aprila. Od tada se Velika Britanija navodno nemilosrdno udvara Ukrajini.
Ukrajinska vlada do sada nije ni odbila ni prihvatila ponudu, navodi se u izveštaju.
List navodi da Zelenski čeka ishod samita EU 23. juna, na kojem se očekuje da zemlje članice odluče da li će Ukrajini dodeliti status kandidata, što bi otvorilo put za pristupne pregovore.
Takođe je moguće, tvrdi list, da glasine o planovima Londona da odvoji Kijev od EU imaju za cilj da izvrše dodatni pritisak na lidere država članica uoči njihovog sastanka sledećeg meseca.
Iako jednoglasno osuđuju rusku vojnu kampanju u Ukrajini, pojedine države članice ponudile su Kijevu različite nivoe vojne podrške. Uprkos tome što su daleko od najbogatijih članica bloka, Poljska i baltičke države su čvrsto u vodstvu kada je u pitanju doprinos odbrani Ukrajine, dok su moćne kompanije poput Francuske i Nemačke do danas održale relativno skromne donacije.
Komentarišući ovaj najnoviji izveštaj u italijanskim medijima, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da ruski zvaničnici nisu bili svesni da li Džonson zaista ima te namere, ali ako se ispostavi da je to slučaj, Moskva bi to shvatila kao pokušaj Londona da rasplamsati svađu kako bi potkopavali poziciju EU.
