Britanski kralj Čarls počinje u utorak četvorodnevnu državnu posetu Keniji, svoju prvu bivšu koloniju, tokom koje planira da prizna „bolne aspekte” zajedničke istorije koja je obuhvatala skoro sedam decenija kolonijalna vlast, piše Rojters.
U pratnji kraljice Kamile, Čarls je preko noći stigao u tu istočnoafričku zemlju, a u utorak ujutru će ga u glavnom gradu Najrobiju primiti kenijski predsednik Vilijam Ruto.
Bakingemska palata kaže da je poseta odraz bliske saradnje dve zemlje u oblasti ekonomskog razvoja, klimatskih promena i bezbednosnih pitanja.
Čarls planira da se sastane sa preduzetnicima sa užurbane tehnološke scene Kenije i obiđe objekte za divlje životinje. On i Kamila će takođe otputovati u jugoistočni lučki grad Mombasu.
Mnogi Kenijci su, međutim, najviše fokusirani na ono što će Čarls reći o zloupotrebama iz kolonijalne ere, uključujući mučenje, ubistva i široko rasprostranjenu eksproprijaciju zemlje, od čega veliki deo još uvek pripada britanskim državljanima i kompanijama.
Najozloglašeniji period britanske vladavine došao je pri kraju, tokom pobune Mau Maua 1952-1960 u centralnoj Keniji. Komisija za ljudska prava Kenije (KHRC) procijenila je da je 90.000 Kenijaca ubijeno ili osakaćeno, a 160.000 zatočeno tokom pobune.
Vlada Velike Britanije je ranije izrazila žaljenje zbog zloupotreba tokom ovog perioda, koji Kenijci nazivaju „hitnim slučajem“, i pristala je na vansudsko poravnanje od skoro 20 miliona funti 2013. godine.
Čarls i Kamila će obići novi nacionalni istorijski muzej, posetiti mesto na kome je proglašena nezavisnost 1963. godine i položiti venac na Grobnicu Neznanog ratnika.
„Njegovom Veličanstvu će trebati vremena tokom posete da produbi svoje razumevanje nedela koje je u ovom periodu pretrpeo narod Kenije“, navodi se u saopštenju Bakingemske palate.
Čarlsova poseta dolazi u trenutku kada neke bivše kolonije preispituju svoje veze sa monarhijom i zahtevaju od Britanaca da učini više kako bi se obračunao sa svojom kolonijalnom prošlošću.
Barbados je 2021. napustio kraljicu Elizabetu kao šefa države da bi postao republika, a Jamajka je signalizirala da bi mogla učiniti isto.
Čarls, tada još prestolonaslednik, iznenadio je mnoge na prošlogodišnjem samitu Komonvelta, dobrovoljnog udruženja zemalja koje je evoluiralo iz Britanske imperije, priznavanjem uloge ropstva u korenima te organizacije.
Mnogi građani bivših britanskih kolonija žele da Čarls ode dalje direktnim izvinjenjem i odobravanjem reparacija.
U Keniji to uključuje vođe naroda Nandi, čiji je vođa Koitalel Arap Samoie vodio decenijsku pobunu sve dok ga nije ubio britanski pukovnik 1905. U godinama koje su usledile, Britanci su konfiskovali većinu njihove zemlje i stoke.
Samojev praunuk Kipčoge araap Čomu pripisao je Britancima doprinos Keniji poput obrazovanja i javnog zdravstva, ali je rekao da se istorijske nepravde moraju ispraviti.
„Moramo da zahtevamo javno izvinjenje od britanske vlade zbog zverstava koja su nam zadesili“, rekao je on Rojtersu. „Posle izvinjenja očekujemo i reparaciju.“
