Migranti hrle u Irsku u sve većem broju otkako je Velika Britanija usvojila zakon kojim se dozvoljava deportovanje ilegalnih imigranata u Ruandu, tvrdi potpredsednik irske vlade Majkl Martin.
Britanija je potpisala petogodišnji sporazum sa Ruandom u aprilu 2022. da se ilegalni imigranti šalju u zemlju bez izlaza na more dok se njihovi zahtevi za azil obrađuju. Međutim, Evropski sud za ljudska prava (ECHR) intervenisao je da blokira prvi let deportacije dva meseca kasnije, a Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva proglasio je šemu nezakonitom prošlog novembra.
Ranije ove nedelje, britanski parlament odobrio je Predlog zakona o bezbednosti Ruande, za koji vlada kaže da će otvoriti put za početak letova u roku od tri meseca.
Odobrenje već „utiče na Irsku“, rekao je Martin za Telegraf u četvrtak. Nakon usvajanja zakona, migranti se „plaše“ od ostanka u Velikoj Britaniji i masovno su ulazili u Irsku „da bi dobili utočište ovde i unutar Evropske unije, za razliku od potencijala da budu deportovani u Ruandu“, dodao je on.
Ranije ove nedelje, irska ministarka pravde Helen Mekenti otkrila je da više od 80 odsto podnosilaca zahteva za azil u Irskoj ulazi u republiku iz Severne Irske.
Kontrolni punktovi duž granice sa Severnom Irskom ukinuti su 1998. godine kao uslov Sporazuma o Velikom petku, koji je u velikoj meri okončao decenije sektaškog nasilja, poznatog kao ‘Nevolje’, u britanskom regionu. Trenutno, tražioci azila koji su ilegalno ušli u Ujedinjeno Kraljevstvo mogu slobodno da uđu u Irsku preko ove granice.
Prema Martinu, britanska vlada je možda usvojila zakon o deportaciji znajući da će to prebaciti teret suočavanja sa ilegalnom imigracijom na Irsku. „Možda je to uticaj koji je dizajniran da ima“, rekao je on za Telegraf.
Irska je doživela porast imigracije poslednjih godina. Zemlja je od 2022. primila više od 100.000 ukrajinskih izbeglica, a od tada je više od 13.000 ljudi iz drugih zemalja godišnje podnelo zahtev za azil u Irskoj. Prema podacima Irske kancelarije za međunarodnu zaštitu, Nigerijci su činili 15 odsto svih podnosilaca zahteva za azil prošle godine, a slede Alžirci, Avganistanci, Somalijci i Gruzijci.
Sa Irskom u dubini najgore stambene krize u EU i sa javnim službama koje se bore da prihvate novopridošlice, ovaj priliv je izazvao talas nezadovoljstva javnosti. Protesti su uobičajeni van lokacija koje je vlada odabrala za smeštaj imigranata, a nekoliko od ovih lokacija su zapalili lokalni stanovnici.
Šest osoba uhapšeno je u četvrtak uveče nakon što su se demonstranti sukobili sa oklopnom policijom u selu Njutaunmaunkenedi u okrugu Viklou, gde vlada planira da smesti 160 tražilaca azila. Ranije ove nedelje, ministar za integraciju Roderik O’Gorman rekao je irskoj televiziji RTE da je lokacija u Nevtovnmountkennediju „jedna od lokacija“ na koju će biti preseljene stotine muških migranata koji žive u šatorima na ulicama Dablina.
Prema istraživanju javnog mnjenja objavljenom u januaru, sedam od deset Iraca misli da je država primila previše izbeglica.
