Većina Britanaca zažalila je zbog izlaska zemlje iz Evropske unije, pokazalo je nedavno istraživanje YouGov. Sedam godina od Bregzita i smene četiri premijera iz Konzervativne partije, najavljuje se najpre rekonstrukcija kabineta Rišija Sunaka, a Britaniju sledeće godine čekaju i izbori. Laburisti imaju ubedljivu prednost nad Konzervativnom partijom, a profesor Deajn Popović, nekadašnji ambasador u Londonu, ocenjuje da su se stvorili uslovi za smenu na čelu britanske države. Ukazuje da Zapadni Balkan nije visoko na rang listi britanskih prioriteta, ali da su Britanci prisutni i u bezbednosnom i u političkom, a ponajmanje u ekonomskom pogledu. Smatra da i ne treba očekivati ozbiljnije promene ukoliko bi Kir Starmer postao premijer posle izbora iduće godine.
Istraživanje YouGov pokazalo je da je 57 odsto Britanaca zažalilo zbog izlaska zemlje iz Evropske Unije. Samo nešto više od trećine bi opet postupilo isto, kada je reč o podršci Bregzitu na referendumu 2016. godine. Profesor Dejan Popović, nekadašnji ambasador u Londonu, kaže da svakako nije samo napuštanje Unije razlog za izazove sa kojima se britanska ekonomija suočava, što je praćeno i protestima radnika.
„Tu pre svega imam pred sobom podatak da je Britanija imala, od 2016. pogotovu do kraja te decenije i periode kada je ostvarivala i pristojan ekonomski rast. Ono što je britansko društvo doživelo poslednjih godina, nije samo izazvano Bregzitom, već i pandemijskom krizom i situacijom izazvanom ruskom agresijom na Ukrajinu. Sve je to pogodilo britansko društvo, kao što je i pogodilo i sva ostala evropska društva“, objašnjava Popović.
Posledice Bregzita, kaže Popović, nisu samo ekonomske. One su i političke i socijalne. Izazvale su preispitivanja unutar britanskog društva, koja su izazvala dalje polarizacije. Ti procesi su pre svega pogodili vladajuću Konzervativnu partiju, koja je i sama otvorila pitanje referenduma. Nijedna druga politička partija, osim UKIP-a, nije se opredeljivala za referendum, ali su konzervativci to učinili.
Premijer Kamerun je prethodno dobio dva referenduma, o političkom sistemu i o škotskoj nezavisnosti i smatrao je da će relativno lako dobiti i treći. Ispostavilo se da je kampanja za Bregzit bila uspešnija.
„Treba imati u vidu da su konzervativci na vlasti trenutno 13 godina i da su još godinu dana sigurno na vlasti. Prema tome postoji zasićenje i u demokratijama je to nešto što se i podrazumeva. Imajmo u vidu da je i Laburistička stranka u vreme Tonija Blera i njegovog naslednika Gordona Brauna takođe bila na vlasti 13 godina, pa je na neki način vreme da se ponovo preispitaju odluke birača. 2019. godine Boris DŽonson je ubedljivo dobio izbore, ali sada po svemu sudeći, laburisti imaju značajnu prednost, ona je viša od 20 odsto, prema anketama. Mislim da se sa velikim stepenom izvesnosti može očekivati promena, ali naravno videćemo šta će birači odlučiti“, smatra nekadašnji ambasador u Londonu.
Rekonstrukciju kabineta Rišija Sunaka, najavljenu za septembar, Popović vidi kao taktičku. Sama promena kabineta, kaže, teško da može da pomeni raspoloženje birača. Postoji zasićenje i to mu se čini važnim faktorom za opredeljenje birača.
Kaže da ne bi ni postojala ovolika prednost laburista u istraživanjima javnog mnjenja, viša od 20 procentnih poena, da je partija ostala na pozicija DŽeremija Korbina. On je doživeo jedan od najtežih poraza na izborima 2019. godine i njegov radikalizam se biračima pokazao neprihvatljivim.
Oni su, ocenjuje, videli u Borisu DŽonsonu i bregzitovcima nešto što im je obećavalo političku stabilnost. Ser Kir Starmer je, došavši na čelo Laburističke partije, izvršio zaokret. On je stranku pomerio ka centru, kao što je to učinio i Toni Bler 1997. godine, pomerajući se sa krajnje levice.
„Sada se to ponavlja, videćemo. To je nužan, ali ne i dovoljan uslov za pobedu na izborima, zato što je potrebno da i neke druge okolnosti budu ispunjene. To je bitno da onaj deo neopredeljenih birača, u centru lociranih i koji od prilike do prilike glasaju za jednu ili drugu stranku, sada svoj glas daju laburistima. Vodimo računa i o karakteristikama, britanskog većinskog sistema, što takođe može da utiče na ishod, ali čini mi se da su se uslovi za smenu, na čelu britanske države, ispunili“, ukazuje pofesor.
Ne misli da će se bilo šta promeniti u spoljno-političkim prioritetima moguće nove laburističke vlade. Smatra da će se transatlantsko savezništvo nastaviti i da će izazovi omogućiti produbljivanje političkih veza sa Evropskom unijom.
„To ne znači da će se preispitivati odlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, ali će vojne konekcije biti intenzivirane. Nije Zapadni Balkan visoko na rang listi britanskih prioriteta, ali su Britanci prisutni i u bezbednosnom i u političkom, ponajmanje u ekonomskom pogledu i ne treba očekivati ozbiljnije promene ukoliko bi Kir Starmer postao premijer posle izbora 2024. godine“, zaključuje profesor Dejan Popović.
