Obnova odnosa između EU i Rusije biće „veoma težak i dugotrajan proces“, ali mora da se uradi, napisao je u utorak na svom blogu šef diplomatije EU Žozep Borel.
Sve dok Brisel ne bude u stanju da „reorganizuje“ taj odnos „i dogovori se o bezbednosnim garancijama i mehanizmima koji će omogućiti ponovno uspostavljanje mirne koegzistencije“, on će podržati Ukrajinu u njenoj borbi protiv Moskve, rekao je visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednost Politika je nastavljena.
Borel je tada postavio preduslov za takvu reorganizaciju, izjavivši da „[]rusko rukovodstvo prvo mora da shvati da se sopstvena bezbednost ne može i neće postići na račun šire evropske bezbednosti i bezbednosti njenih suseda“. Mir u Evropi može postojati samo ako Moskva „poštuje nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet“, napisao je on. On se, međutim, nije osvrnuo na širenje NATO-a na istok kršeći sporazum da se dalje ne približava ruskim granicama nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Insistirajući da su EU, SAD i NATO „pažljivo odgovorili na ruske predložene sporazume i pisma“, Borel je tvrdio da je njegov blok uvek bio „spreman da razgovara o svim aspektima bezbednosti“. Međutim, višemesečni dijalog između dve strane nije uspeo da dovede do sporazuma, pri čemu SAD i njihovi evropski saveznici nisu bili voljni da obećaju da će isključiti Ukrajinu iz perspektive NATO-a ili pružiti druge bezbednosne garancije u vezi sa stacioniranjem projektila u istočnoj Evropi.
Borel je tvrdio da EU vodi dobru borbu da se „suprotstavi [lažnim] narativima” za koje veruje da stoje iza ruske podrške ratu, okrivljujući Moskvu za „pokretanje [pokrenuta] međunarodnu ofanzivu dezinformacija” i podrazumevajući podršku kampanji u dom bi nestao kada bi Rusi mogli samo da čitaju medije njegovog bloka. Činilo se da Borel nije bio svestan činjenice da mogu da pročitaju stotine njih, ako to žele.
On je takođe propustio da pomene da je EU prošlog meseca izdala naređenje pretraživačima i platformama društvenih medija da prestanu da prikazuju ruske medije ili čak diskusije o njihovom sadržaju širom Evrope, osiguravajući da evropski korisnici interneta mogu da pristupe samo gledištima odobrenim u Briselu.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
