Brazilski kongres u četvrtak je poništio veto predsednika Luiza Inasija Lule da Silve kako bi mogao da vrati zakone koji poništavaju zaštitu prava na zemljište domorodačkih naroda. Odluka postavlja novu bitku između zakonodavaca i najvišeg suda zemlje po tom pitanju.
I savezni poslanici i senatori glasali su sa velikom razlikom da podrže nacrt zakona koji tvrdi da je datum proglašenja brazilskog Ustava — 5. oktobar 1988. — rok do kojeg su starosedelački narodi morali da fizički okupiraju ili da se legalno bore da ponovo okupiraju teritoriju kako bi zahtevaju zemljišne parcele.
U septembru je brazilski Vrhovni sud odlučio sa 9-2 glasanja da je takva teorija neustavna. Brazilski poslanici su reagovali tako što su koristili ubrzani proces za usvajanje zakona koji se odnosio na taj deo prvobitnog zakonodavstva, a on će važiti dok sud ponovo ne ispita to pitanje.
Nadjačavanje Lulinog veta bila je pobeda kongresnih pristalica bivšeg predsednika Jaira Bolsonara — koji se pridružio nekolicini članova Luline koalicije u glasanju za poništavanje predsednikove akcije — i njegovih saveznika u agrobiznisu.
Pristalice zakona su tvrdile da je to bilo potrebno da bi se obezbedila pravna sigurnost vlasnicima zemljišta i optužili domorodačke vođe da se zalažu za neograničeno širenje svojih teritorija.
Grupe za prava starosedelaca kažu da je koncept roka nepravedan jer ne obuhvata proterivanje i prisilno raseljavanje autohtonog stanovništva, posebno tokom brazilske vojne diktature 1964-1985.
Grupa za ljudska prava Artikulacija autohtonih naroda Brazila, poznata po portugalskom akronimu Apib, saopštila je na svojim kanalima na društvenim mrežama da će vratiti slučaj Vrhovnom sudu Brazila. To su rekli i levičarski poslanici.
„Poraženi su oni koji se ne bore. Kongres je odobrio nacrt zakona o rokovima i druge zločine protiv starosedelačkih naroda“, rekao je Apib. „Nastavićemo da ovo izazivamo.“
Ubrzo nakon glasanja u Kongresu, oko 300 ljudi protestovalo je ispred zgrade Vrhovnog suda.
