Brazilski real na istorijskom minimumu usled političke i ekonomske nesigurnosti

Brazilski real na istorijskom minimumu usled političke i ekonomske nesigurnosti

Brazilski real je pao na najslabiji nivo u odnosu na američki dolar od uvođenja valute 1994. godine, što je izazvano frustracijom investitora zbog političkih i ekonomskih poteza predsednika Luiza Inasija Lule da Silve.

Real je u sredu pao za 2,8% i dostigao vrednost od 6,26 za dolar, što predstavlja gubitak od skoro 23% vrednosti u ovoj godini. Slabljenje valute dolazi u trenutku kada Kongres razmatra zakon o smanjenju državne potrošnje za 70 milijardi reala, što investitori ocenjuju kao nedovoljno za stabilizaciju državnih finansija.

Predlog zakona, koji podržava Lula, uključuje kontroverzne mere poput ograničavanja rasta minimalne zarade, ali ključni delovi tek treba da budu usvojeni. Proces dodatno komplikuje činjenica da Kongres prekida rad krajem nedelje, ostavljajući zakonske promene neizvesnim.

Centralna banka Brazila pokušava da stabilizuje real intervencijama na tržištu, ali bez značajnih rezultata. Slabljenje valute povećava troškove uvoza, što bi moglo izazvati rast inflacije već početkom sledeće godine.

Reakcije i izjave
Predsednik Lula je umanjio zabrinutost finansijskih tržišta, tvrdeći da je njegova administracija posvećena fiskalnoj odgovornosti. „Ako ne obuzdam potrošnju, to će platiti siromašni ljudi,“ rekao je on u intervjuu za TV Globo.

Ministar ekonomije Fernando Hadad ocenio je depresijaciju valute kao neodraz stvarnog stanja ekonomije, ukazujući na poboljšanja u inflaciji i nezaposlenosti. On je, međutim, priznao da trenutna atmosfera nesigurnosti u Kongresu doprinosi tržišnim turbulencijama.

Izazovi za budućnost
Ekonomisti upozoravaju da dalji pad reala može destabilizovati ekonomiju, dok analitičari smatraju da je nivo od 6,30 za dolar preteran. Investitori pažljivo prate razvoj situacije u Kongresu i reakcije vlade, jer će dalji koraci biti ključni za vraćanje poverenja u brazilsku ekonomiju.

U međuvremenu, predsednik Lula se suočava sa izazovima ne samo na ekonomskom, već i na političkom frontu, jer pokušava da uravnoteži rastuće fiskalne pritiske s javnim očekivanjima socijalnih reformi.