Brazilska nacionalna razvojna banka (BNDES) u subotu je pokrenula napore da obnovi degradiranu ili uništenu šumu koja iznosi 60.000 kvadratnih kilometara – područje skoro veličine Letonije – u amazonskoj prašumi do 2030.
Na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija COP28 u Dubaiju, BNDES je objavio da će program Arc of Restoration, sa finansiranjem do 1 milijarde reala (205 miliona dolara) do 2024. godine, takođe nastojati da uhvati 1,65 milijardi tona ugljenika iz atmosfere do 2030.
Amazon je od vitalnog značaja za suzbijanje klimatskih promena zbog ogromne količine ugljenika koji zagreva planetu, a njegovo drveće apsorbuje i dom je mnogim jedinstvenim i ugroženim vrstama.
„Izbegavanje krčenja šuma više nije odgovor na klimatsku krizu. Moramo da budemo ambiciozniji“, rekao je predsednik BNDES-a Aloizio Merkadante u izjavi za štampu.
„Hajde da ponovo pošumimo, tako da se šuma regeneriše. To je najjeftiniji i najbrži odgovor na klimatsku krizu jer hvata ugljenik i skladišti ga“, rekao je Merkadante.
Program BNDES će ove godine osloboditi početnih 450 miliona reala.
Glavni brazilski pregovarač o klimi rekao je u intervjuu prošlog meseca da zemlja planira da pokrene veliku inicijativu za obnovu, ne iznoseći detalje.
„Ovo je veoma ambiciozan projekat“, rekao je u intervjuu naučnik zemaljskih sistema Karlos Nobre sa Univerziteta u Sao Paulu, koji je prvi predložio koncept za Luk restauracije.
„Ovaj projekat je sada pokrenut jer se Amazon bliži tački bez povratka, tako da je ovo veoma važna, hitna i inovativna inicijativa“, rekao je on.
Nobre se smatra kumom teorije koja upozorava da bi krčenje šuma i klimatske promene mogle da potisnu šumu preko tačke kada će izumreti i postati degradirana savana.
On je ranije ove godine rekao da bi obnavljanje oko 700.000 kvadratnih kilometara Amazona pomoglo da se spreči ta prekretnica, a nešto manje od polovine te površine zahteva aktivno ponovno zasađivanje. Procenio je da ukupni trošak iznosi najmanje 20 milijardi dolara.
Dok se naučnici slažu da se šume moraju obnoviti kako bi se ispunili najambiciozniji klimatski ciljevi, takvi napori u praksi se često suočavaju sa nedostatkom finansiranja, tehničkim izazovima i neprijateljskim kriminalcima koji žele da profitiraju od šume.
