Donji dom Brazila odobrio je veliku reformu ozloglašeno komplikovanog poreskog sistema u zemlji u velikoj pobedi levičarskog predsednika Luiza Inasija Lula da Silve, koji je bacio svoju težinu iza predloga.
Dugoočekivana poreska reforma ima za cilj da pojednostavi sistem, koji se smatra preterano opterećujućim i za pojedince i za preduzeća, i podstakne ekonomski rast koji se u poslednjoj deceniji kretao između pada i zastoja.
Reforma će „olakšati investicije“, tvitovao je Lula, koji je proslavio odobrenje predloga kasno u petak i zahvalio se Kongresu.
O reformi — koju su poslanici prvobitno odobrili u julu — trebalo je ponovo glasati nakon što je Senat uneo izmene u tekst pre nego što ga je vratio u donji dom.
Ustavni amandman je lako prošao sa više od 3 prema 1 u oba kruga glasanja. Kada su se rezultati pojavili na ogromnom televizijskom ekranu u Kongresu, poslanici su reagovali ovacijama i aplauzom.
„Posle više od 40 godina, zemlja će imati moderan, mršav i efikasan poreski sistem koji će promeniti ekonomiju zemlje“, napisao je predsednik Artur Lira na Tviteru, dodajući da to nije „savršen sistem, već sistem koji može da bude odobren“.
Odnosi između Lule i Kongresa, u kojima dominiraju konzervativni poslanici, su zategnuti. Ove nedelje, Kongres je poništio veto od strane Lule kako bi mogao da vrati zakone koji poništavaju zaštitu prava na zemljište domorodačkih naroda.
A usvajanje poreske reforme usledilo je nakon rekordne alokacije sredstava zakonodavcima za projekte u njihovim matičnim državama, što je otkrilo da se vlada oslanja na grantove za prikupljanje glasova kako bi unapredila svoju ekonomsku agendu.
Ali usvajanje poreske reforme je ipak pobeda za Lulu, čija je administracija odobrila prioritet.
To je usledilo nakon još jedne nedavne pobede predsednika, koji je predložio ministra pravde Flavija Dina u Vrhovni sud. Senat je u sredu odobrio taj izbor, uprkos protivljenju poslanika bliskih bivšem lideru krajnje desnice Žaru Bolsonaru.
Poreska reforma će spojiti pet glavnih nameta u dva poreza na dodatu vrijednost: jedan federalni i drugi koji će se dijeliti između država i opština.
Prema sadašnjem sistemu, pet glavnih poreza na potrošnju prikupljaju se na različitim nivoima vlasti, pri čemu 27 federalnih entiteta i više od 5.500 opština nameću svoje, često ažurirane namete.
Sistem generiše razlike u tumačenju, što dovodi do dugotrajnih tužbi i zahteva od kompanija da dosta zaposlenih u računovodstvenim odeljenjima. To smanjuje budžete za oblasti poput istraživanja i razvoja i odvraća strane investicije.
Reforma će sada biti potpisana kao zakon na zajedničkoj sednici Kongresa koja se očekuje sledeće nedelje.
