Ankete daju Luli jasnu prednost, ali je Bolsonaro unapred izrazio sumnju u izborni sistem i dao naznake da možda neće priznati rezultate izbora, koji su podelili najveću ekonomiju Latinske Amerike.
U svojoj poslednjoj debati pre nedeljnih izbora, dvojica kandidata su razmenjivala optužbe za korupciju, a malo su raspravljali o predlozima za upravljanje tom južnoameričkom državom.
Bolsonaro je nazvao svog levičarskog suparnika šefom kriminalne grupe koja je vodila „kleptokratiju“ tokom dva predsednička mandata i „lopovom“, jer je bivši predsednik bio u zatvoru zbog korupcije.
Lula, koji ima dvocifrenu prednost pre prvog kruga glasanja, nazvao je Bolsonara „besramnim“ lažljivcem, čija je vlada prikrila mito pri kupovini vakcine tokom pandemije kovida-19, u kojoj je umrlo više od 680.000 Brazilaca. Takođe ga je optužio za „genocid“ zbog oklevajuće politike u borbi protiv koronavirusa.
Najmanje troje Lulinih pristalica je ubijeno poslednjih meseci, a za ta ubistva su osumnjičene Bolsonarove pristalice.
Pristalice sadašnjeg predsednika su otvoreno pozivale na vojni udar.
Više od 156 miliona ljudi ima pravo glasa na nedeljnim predsedničkim izborima. Pobednik bi mogao biti proglašen unutar nekoliko sati nakon zatvaranja biračkih mesta u 17h po brazilskom vremenu (22h po srednjoevropskom vremenu).
Visoki izborni sud odobrio je raspoređivanje oružanih snaga u 568 opština na dan izbora, kako bi građanima garantovale da ostvare svoja biračka prava.
Brazilci takođe u nedelju glasaju za svih 513 članova donjeg doma Kongresa, trećinu od 81 člana Senata i guvernere država i zakonodavna tela. Glasanje je obavezno.
Ako nijedan od predsedničkih kandidata ne dobije više od 50 posto glasova u prvom krugu, dva kandidata sa najviše glasova će se suočiti u drugom krugu 30. oktobra.
