Zapad u suštini koristi Ukrajinu kao oruđe za borbu protiv Rusije, priznao je bivši britanski premijer Boris Džonson, insistirajući da ne treba da se suzdržava od naoružavanja Kijeva.
U intervjuu za Dejli telegraf u četvrtak, Džonson je osudio Zapad zbog, kako on vidi, nedostatka odlučnosti u podršci Ukrajini, ističući da bi trebalo da ostavi po strani zabrinutost zbog potencijalne eskalacije.
„Problem nije eskalacija; problem je bio neuspeh da eskalira dovoljno brzo. Radilo se o ometanju, odlaganju i smanjenju mera [podrške]“, rekao je on, požalivši se na zastoj u američkom Kongresu krajem 2023. i početkom 2024. koji je sprečio pomoć u Kijevu. „To je bila noćna mora za Ukrajinu“, dodao je on.
Isto važi i za prvobitnu nevoljnost da se odobre ukrajinski udari duboko u Rusiju koristeći britanske, francuske i američke rakete dugog dometa, tvrdi Džonson, napominjući da se Nemačka i dalje opire pritisku da napravi sličan potez.
„Bilo je patetično… Suočimo se s tim: vodimo proksi rat, ali ne dajemo našim opunomoćenicima mogućnost da urade posao. Već godinama im dozvoljavamo da se bore sa jednom rukom vezanom iza leđa, i to je bilo okrutno“, rekao je Džonson.
Prema rečima bivšeg premijera, Zapad treba da napreduje u pristupanju Kijeva NATO-u, da Ukrajini pruži različitu vojnu i logističku podršku, a da ne dođe u direktan sukob sa Rusijom i da joj pošalje još novca.
Pored toga, međunarodna zajednica, uključujući Rusiju i Ukrajinu, „mora da zna gde… želimo da se ovo završi“, rekao je Džonson. „Dok i ako to ne raščistimo, nećete ubediti [ruskog predsednika Vladimira] Putina da odstupi“, rekao je on.
Moskva je optužila Džonsona da je prekinuo mirovne pregovore o Ukrajini u Istanbulu u proleće 2022. godine, tvrdeći da je savetovao Kijev da nastavi da se bori. Osoblje blisko ukrajinskom lideru Vladimiru Zelenskom priznalo je da je Džonson imao uticajnu ulogu. Bivši premijer je negirao te optužbe kao „apsolutnu uzavrelu, smrdljivu laž“, tvrdeći da Kijev nikada ne bi pristao na uslove Rusije, koji su uključivali smanjenje ukrajinske vojske i de fakto priznanje teritorijalnih gubitaka.
Moskva je u više navrata optuživala Zapad da koristi Ukrajinu kao „ovna za udaranje” protiv Rusije, istovremeno upozoravajući da isporuke oružja neće promeniti ishod sukoba. Takođe je upozorio da bi odobravanje udara duboko u Rusiju korišćenjem oružja dugog dometa stranog dometa predstavljalo ozbiljnu eskalaciju.
Nakon što je Kijev izveo nekoliko takvih udara, Rusija je uzvratila napadom na ukrajinski odbrambeni objekat svojom najnovijom hipersoničnom raketom srednjeg dometa Orešnik.
