Šef evropske diplomatije je u svom blogu na sajtu Evropske službe za spoljne poslove napisao da je prošlu godinu obeležio povratak rata visokog intenziteta na evropski kontinent, invazijom na Ukrajinu koju je pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin.
„Otkako je 24. februara 2022. Rusija napala Ukrajinu, odgovor EU je bio impresivan. Delovali smo odlučno i jedinstveno da pomognemo Ukrajini da se odbrani i da Rusiji nametnemo visoku cenu“, napisao je Borel
On je objasnio da je flagrantno kršenje osnovnih principa Povelje UN, međunarodnog prava i Helsinške povelje od članice Saveta bezbednosti UN zahtevalo je istinski snažnu reakciju.
„Hrabrost i odlučnost Ukrajinaca nastavlja da impresionira svet i mi ćemo nastaviti da im pružamo podršku u borbi protiv razaranja i napada ruskih snaga“, navodi šef diplomatije.
On je u blogu u kome je promovisao svoju novu knjigu pod nazivom „Godina u kojoj se rat vratio u Evropu“ posvećenoj spoljnoj politici EU u 2022. godini nabrojao mere koje je blok preuzeo od početka rata.
„EU je usvojila 10 paketa sankcija protiv Rusije, mobilisali smo više od 50 milijardi evra za podršku Ukrajini, prvi put smo zajednički finansirali isporuku vojne opreme nekoj zemlji u ratu, i ponudili smo da obučimo 30.000 ukrajinskih vojnika“, piše Borel.
On je spomenuo i EU napore da se gotovo u potpunosti oslobodi zavisnosti od ruskih fosilnih goriva i podršku Crnomorskoj inicijativi za žito, kojima je delovano na ograničavanje negativnih efekata ruske agresije na globalne cene hrane i na dostupnost hrane.
„Prošle godine sam rekao da je Vladimir Putin iznedrio geopolitičku Evropu koju su mnogi dugo zagovarali. Ipak, pred nama je još dug put u mnogim oblastima da bismo postali istinski globalni akter“, piše Borel.
On je dodao i da rat u Ukrajini nije jedina kriza koja pogađa svet i da velike pretnje predstavlja situacija na Zapadnom Balkanu koja ostaje složena, terorizam i nestabilnost se šire u Sahelu, rat u Etiopiji, situacija u Somaliji i tenzije između Izraelaca i Palestinaca.
„Važno je imati na umu da, iako smo direktno ugroženi agresijom protiv Ukrajine, mnogi naši partneri sa „Globalnog juga“, kako ga neki nazivaju, često su više zabrinuti za ove druge krize. Geopolitičke promene sve više stvaraju haotičnu multipolarnost sa deficitom multilateralizma, u vreme kada nam je multilateralna akcija najpotrebnija“, piše u blogu.
