Kako prenosi „Evropska istina“, Borel je o tome pisao u blogu na sajtu Evropske službe za spoljnu politiku.
Prema njegovim rečima, ovo leto nam je dalo razloge da razmišljamo o evropskoj odbrani i njenoj budućnosti: ne radi se samo o ratu Rusije protiv Ukrajine, već i o ozbiljnom pogoršanju bezbednosti u regionu Sahela.
Borel je napomenuo da su glavna svrha evropskih armija u poslednjih 20 godina bile „ekspedicione operacije“, kao što su Avganistan, Irak i Sahel. Tokom ovog perioda došlo je do niza oštrih i nekoordiniranih rezova u budžetima za odbranu širom Evrope (samo delimično preokrenutih poslednjih godina), baš kao što su SAD, Kina, Rusija i drugi značajno povećali svoje (Evropa +20%, Rusija +300). % i Kina + 600%). „Zbog toga, relativni jaz između evropskih zemalja i drugih se dramatično povećao. Kao što sam više puta rekao, to je nešto što moramo hitno da rešimo“, rekao je on.
Visoki diplomata EU posebno je impresioniran usponom Kine: „Njena mornarica sada ima više površinskih brodova nego američka flota. Takođe, videli smo ovog leta oko Tajvana kako je Kina spremna da koristi svoju vojsku da pošalje jasne signale.“
Istovremeno, prema Borelu, evropske oružane snage su se pretvorile u neku vrstu „bonsai armije“.
„Evropske vojske su ‘ispražnjene’ i opisane kao ‘bonsai armije’: izgledaju kao prave, ali su se smanjile na minijaturne verzije“, piše diplomata.
Kao primer, on navodi svedočenje načelnika francuskog generalštaba od 13. jula, koji je otvoreno doveo u pitanje sposobnost francuske vojske da vodi sukob „visokog intenziteta“ na evropskom tlu.
„Pitanje je šta da radimo. Za koju vrstu sukoba spremamo naše vojske i koje odluke proizilaze iz toga u pogledu držanja, budžeta, obuke itd. strateškog pejzaža, uključujući protivnike, koji koriste rat visokog intenziteta. U isto vreme, ne možemo se pretvarati da smo zadovoljni našim iskustvom ekspedicionog ratovanja“, rekao je Borel.
„Sve ovo zahteva spremnost da duboko i ozbiljno razmislimo o izborima i kompromisima sa kojima se suočavamo i da u skladu sa tim donosimo odluke. Prava poenta je da o tome razmislimo zajedno kao Evropljani. Naše vojske moraju biti u stanju da vode i teritorijalnu odbranu i asimetričnu rat na daljinu“, naglasio je on.
Prema Borelu, to bi trebalo da se uradi u okviru NATO-a, pošto su skoro sve zemlje članice EU sada članice Alijanse.
„Ali, takođe, moramo biti u mogućnosti da se više oslanjamo na sebe i da pokažemo svoju stratešku odgovornost kada su naši bezbednosni interesi ugroženi na našim granicama i šire. Zbog toga zemlje članice EU moraju bolje da ulažu zajedno i da sarađuju u oblasti odbrane“, rekao je šef diplomatije EU.
Ranije je Žozep Borel izjavio da dugoročno treba razmotriti bezbednosne garancije za Ukrajinu kako bi se sprečilo ponavljanje rata u budućnosti.
