Proširenje EU briselske birokrate vide kao “ključnu politiku za podsticanje stabilnosti i mira na evropskom kontinentu”, koja se vratila u fokus EU institucija nakon “neopravdane i ničim izazvane vojne agresije Rusije na Ukrajinu”.
“Perspektiva članstva u EU predstavlja sidro stabilnosti za zemlje proširenja, kao i važan podsticaj za reforme. Dobro vođen proces pridruživanja će ojačati i EU kao geopolitičkog aktera i povećati njenu težinu u međunarodnim odnosima,” naveo je šef diplomatije EU Žozep Borelj u odgovoru na poslaničko pitanje da razjasni svoj stav o još 10 država koje bi trebalo da uđu u EU i više najava predsednika Evropskog Saveta Šarla Mišela o planiranom proširenju EU 2030. godine.
Borelj podseća da je proširenje “proces zasnovan na zaslugama”, da članstvo zahteva ispunjenje svih uslova, kao i da tempo pregovora zavisi od napretka u reformama kandidata, posebno u oblasti vladavine prava.
“Proširenje zahteva da se i zemlje kandidati iz EU pripreme, a politički cilj ili horizont mogu dati podsticaj procesu i mobilisati energiju EU i energiju kandidata. Komisija priprema svoj godišnji paket proširenja 2023. za svih deset zemalja kandidata i potencijalnih kandidata. Paket, koji je deo rigoroznog procesa praćenja svih zemalja proširenja, sadržaće preporuke za dalji put”, naveo je Borel, govoreći o godišnjim Izveštajima o napretku za sve države koje imaju EU aspiracije, čije objavljivanje je najavljeno za 8. novembar.
Borelj u odgovoru podseća i na govor predsednice Evropske komisije o stanju Unije u septembru 2023. godine, u kome je navela da “u svetu u kome su i veličina i težina važni, jasno je da je u strateškim i bezbednosnim interesima Evrope da se EU dovrši produbljivanjem integracije i širenjem EU”.
Nakon jednoglasnih odluka Evropskog saveta, Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska i Ukrajina su zemlje kandidati za članstvo u EU, dok su Gruzija i Kosovo potencijalni kandidati sa jasnom evropskom perspektivom.
