Boeing se u četvrtak izjasnio da nije kriv po optužbi za prevaru u neobičnom slučaju u kojem porodice putnika koji su poginuli u dve avionske nesreće pokušavaju da odbace nagodbu koju je kompanija postigla kako bi izbegla krivično gonjenje, piše AP.
Na saslušanju u kojem su dominirala emotivna, mučna svedočenja rođaka putnika, federalni okružni sudija se izjasnio o krivici i naredio Boingu da ne krši nijedan zakon narednih godinu dana.
Sudija je odložio donošenje odluke o zahtevu porodica da se imenuje poseban nadzornik koji će ispitati bezbednosna pitanja u vazduhoplovnom gigantu. Boeing i Ministarstvo pravde usprotivili su se zahtevu.
Više desetina rođaka putnika na Boeingu 737 Maks koji se srušio 2019. godine u Etiopiji – manje od pet meseci nakon što se Maks srušio u Indoneziji – ništa nije zadržavao dok su svedočili o svom gubitku.
Boingov glavni službenik za bezbednost u vazduhoplovstvu i advokati kompanije i Ministarstva pravde sedeli su samo nekoliko koraka dalje, ali nisu reagovali ni na jednu od priča.
Ministarstvo pravde je istražilo Boing nakon druge nesreće Maksa i rešilo slučaj u januaru 2021. Sa nagodbom, vlada se složila da ne goni Boeing po optužbi za prevaru Sjedinjenih Država obmanjujući regulatore koji su odobrili avion. Zauzvrat, kompanija je platila 2,5 milijardi dolara, uključujući kaznu od 243,6 miliona dolara.
Porodice su i dalje zapanjene.
„Želimo da vidimo pravu pravdu, a to mora da bude krivično gonjenje za ubistvo iz nehata“, rekla je Naoiz Konoli Rajan, čiji je muž bio na drugom Maksu koji se sudario.
Naheed Noormohamed, koji je izgubio oca na istom letu, rekao je da je Ministarstvo pravde iznevjerilo porodice ne uzimajući u obzir njihov bol.
„Ovo nije samo neuspeh pravde, to je neuspeh čovečanstva“, svedoči on.
Sudbina nagodbe mogla bi da počiva na sudiji Ridu O’Konoru. On je stvorio put porodicama da osporavaju nagodbu tako što je prošlog novembra doneo odluku da je Ministarstvo pravde prekršilo savezni zakon time što se nije konsultovao sa žrtvama zločina pre onoga što je predstavljalo sporazum o priznanju krivice.
Porodice su tražile od O’Konora da izbaci deo naselja koji je Boingu dao imunitet od krivičnog gonjenja. Oni to žele kako bi mogli lobirati kod Ministarstva pravde da odbaci dogovor i krivično goni kompaniju. Sudija se nije izjasnio o tom zahtevu.
Porodice su takođe tražile od sudije da Boingu nametne uslove kao što bi mogao bilo kom optuženom tokom suđenja.
Boeing i Ministarstvo pravde udružili su se kako bi se suprotstavili dvama od predloženih uslova: specijalnom monitoru i imenovanju tri advokata putnika koji bi sačinili javni izveštaj o kompaniji.
Kompanija, sa sedištem u Arlingtonu u Virdžiniji, i vladini advokati rekli su da su takvi koraci nepotrebni jer Boeing već dve godine poštuje uslove nagodbe, nazvanog sporazumom o odloženom krivičnom gonjenju.
Mark Filip, advokat Boinga, rekao je da je vladin nadzor nad sporazumom „snažan“ i da funkcioniše. Drugi advokat Boeinga, Benjamin Hatch, rekao je da se predstavnici kompanije i Ministarstva pravde sastaju najmanje jednom mesečno: „To je veoma stvarni nadzor.
Boing se suočio sa građanskim tužbama, istragama Kongresa i ogromnom štetom za svoje poslovanje od nesreća 2018. i 2019. godine, u kojima je ukupno poginulo 346 ljudi.
Prvi putnički let kompanije Maks je bio 2017. Prva nesreća se dogodila u oktobru 2018. u Indoneziji, a nakon nje je usledila još jedna u martu 2019. u Etiopiji.
Pre oba sudara, automatizovani sistem kontrole leta koji Boing prvobitno nije otkrio avio-kompanijama, a piloti su gurnuli nos nadole na osnovu pogrešnog očitavanja senzora. Boeing je okrivio dva bivša zaposlena da su doveli u zabludu Federalnu upravu za vazduhoplovstvo o sistemu, poznatom pod akronimom MCAS.
Jedan od tih bivših zaposlenih, probni pilot, jedina je osoba koja je procesuirana u vezi sa Maksom. Porota u O’Konorovoj sudnici proglasila ga je nevinim prošle godine.
