Osam međunarodnih humanitarnih grupa izjavilo je u utorak da Izrael nije uspeo da ispuni zahteve SAD za većim humanitarnim pristupom ratom pogođenom pojasu Gaze. Stručnjaci za glad izražavaju zabrinutost da bi severni deo pojasa možda već bio suočen sa nestašicom hrane.
Bajdenova administracija je istog dana saopštila da neće ograničiti transfer oružja Izraelu. Administracija SAD smatra da je Izrael napravio ograničen, ali pozitivan napredak u povećanju priliva humanitarne pomoći Gazi.
Prethodnog meseca, Vašington je uputio zahtev Izraelu da poveća humanitarnu pomoć Gazi u roku od 30 dana. U suprotnom, mogli bi se aktivirati zakoni SAD koji bi zahtevali smanjenje američke vojne podrške Izraelu dok se odvijaju sukobi protiv Hamasa u Gazi i Hezbolaha u Libanu.
Lokalni zdravstveni zvaničnici u utorak su saopštili da su u izraelskim napadima u Gazi u poslednjih 24 sata poginule najmanje 31 osoba, kao i najmanje 29 ljudi u Libanu. Takođe je zabeležena smrt dve osobe na severu Izraela usled raketa ispaljenih iz Libana.
Palestinski zdravstveni zvaničnici tvrde da je izraelski rat u Gazi odneo više od 43.000 života, pri čemu više od polovine stradalih čine žene i deca. Izrael je pokrenuo vojne operacije nakon upada palestinskih militanata u Izrael oktobra 2023. godine, koji su rezultirali velikim gubicima u ljudstvu.
Tenzije između Izraela i Hezbolaha eskalirale su nakon što je Hezbolah počeo da puca na Izrael u znak solidarnosti sa Hamasom. Do sada je u Libanu poginulo više od 3.200 ljudi, a više od 14.200 je povređeno.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu uputio je pretnje iranskom rukovodstvu dok su tenzije između ove dve regionalne sile dostigle vrhunac nakon međusobnih zračnih napada. Netanjahu je istakao iransko rukovodstvo kao glavnu pretnju po bezbednost Izraela.
Iran je 1. oktobra izvršio napad na Izrael ispalivši oko 200 balističkih projektila, od kojih su većina presretnuta. Ovaj napad izazvao je odmazdu Izraela, što je rezultiralo serijom vojnih akcija širom Irana.