Azerbejdžan i Jermenija ostvarili su „opipljiv napredak“ ka postizanju konsenzusa u pregovorima u proteklih nekoliko dana, izjavio je u četvrtak američki državni sekretar Entoni Blinken, dodajući da je konačni dogovor na vidiku, preneo je Rojters.
Vašington je ove nedelje domaćin ministrima spoljnih poslova dva južnokavkaska rivala. Tenzije između njih su ponovo rasplamsale nakon što je Azerbejdžan postavio putni kontrolni punkt na početku koridora Lačin, jedine rute koja povezuje Jermeniju sa spornom teritorijom Nagorno-Karabaha.
„Dve strane su u poslednjih nekoliko dana razgovarale o nekim veoma teškim pitanjima i postigle su opipljiv napredak u vezi sa trajnim mirovnim sporazumom“, rekao je Blinken na završnoj sednici za bilateralne mirovne pregovore.
On je dodao da veruje da je dogovor na vidiku i da će Vašington nastaviti da pomaže obema zemljama da pređu ciljnu liniju.
Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali dom uglavnom etničkih Jermena. Azerbejdžan se obavezao da će rutu ostati otvorenom kao deo primirja uz rusko posredovanje 2020. godine kojim je okončan šestonedeljni rat između dve zemlje.
Azerbejdžan je saopštio da je uspostavio kontrolni punkt kao odgovor na, kako je rekao, jermensko snabdevanje oružjem Nagorno-Karabahu. Jerevan negira tu optužbu.
Kremlj je u utorak rekao da su svi napori da se reši sukob između Jermenije i Azerbejdžana dobrodošli, ali da bi osnova svakog dugoročnog rešenja trebalo da bude mirovni sporazum iz 2020. uz posredovanje Rusije.
Zastoj se smatra testom rešenosti Rusije da posreduje u sporovima u regionu. Jermenija – formalno saveznik Rusije kroz pakt o međusobnoj samoodbrani – više puta je pozivala Moskvu da upotrebi svoje mirovne snage da zaustavi ono što naziva „grubo kršenje“ mirovnog sporazuma od strane Azerbejdžana.
Strane su se složile da održe razgovore u Moskvi u nekom trenutku u budućnosti, iako još nije određen datum.
Uprkos godinama pokušaja posredovanja između njih, Jermenija i Azerbejdžan tek treba da postignu mirovni sporazum koji bi rešio otvorena pitanja kao što su demarkacija granica i povratak zatvorenika.
