Američki državni sekretar Antoni Blinken odbio je u subotu protiv australijskih zahteva za okončanje krivičnog gonjenja osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, rekavši da je australijski državljanin optužen za „veoma ozbiljno krivično ponašanje“ u objavljivanju gomile poverljivih dokumenata pre više od jedne decenije, piše AP.
Vlada australijske Laburističke partije levog centra od pobede na izborima prošle godine tvrdi da bi Sjedinjene Države trebalo da okončaju poteru za 52-godišnjakom, koji je četiri godine proveo u britanskom zatvoru boreći se protiv ekstradicije Sjedinjenim Državama.
Asanžova sloboda se široko smatra testom uticaja Australije na administraciju predsednika Džoa Bajdena.
Blinken je u subotu potvrdio da se o Asanžu razgovaralo u godišnjim razgovorima sa ministricom spoljnih poslova Peni Vong u Brizbejnu u Australiji.
„Razumem zabrinutost i stavove Australijanaca. Mislim da je veoma važno da naši prijatelji ovde razumeju našu zabrinutost u vezi sa ovim pitanjem“, rekao je Blinken novinarima.
„Gospodin. Asanž je optužen za veoma teško kriminalno ponašanje u Sjedinjenim Državama u vezi sa njegovom navodnom ulogom u jednom od najvećih kompromitovanja poverljivih informacija u istoriji naše zemlje“, dodao je on.
Vong je rekao da se Asanžovo krivično gonjenje „predugo odugovlačilo“ i da Australija želi da se optužbe „dovedu do kraja“.
Australija ostaje dvosmislena oko toga da li Sjedinjene Države treba da odustanu od krivičnog gonjenja ili da sklope sporazum o priznanju krivice.
Asanž se suočava sa 17 optužbi za špijunažu i jednom optužbom za zloupotrebu kompjutera zbog objavljivanja stotina hiljada poverljivih diplomatskih i vojnih dokumenata od strane Vikiliksa 2010.
Američki tužioci navode da je pomogao analitičaru obaveštajnih službi američke vojske Čelsi Mening da ukrade poverljive diplomatske depeše i vojne fajlove koje je Vikiliks kasnije objavio, dovodeći živote u opasnost.
Australija tvrdi da postoji „nepovezanost“ između tretmana SAD prema Asanžu i Meningu. Tada-SAD Predsednik Barak Obama preinačio je Meningovu 35-godišnju kaznu na sedam godina, što joj je omogućilo oslobađanje 2017.
