Globalne temperature su u poslednjim danima dosegli rekordne visine, pri čemu je utorak bio tek drugi najtopliji dan u istoriji sa prosečnom globalnom temperaturom od 17,15 stepeni Celzijusa, samo 0,01 stepen manje od rekorda postavljenog u ponedeljak. Sve tri dana su nadmašila prethodne najtoplije dane na Zemlji iz 2023. godine.
Klimatolog Kris Fild sa Univerziteta Stanford upozorava na ozbiljne posledice ovih ekstremnih temperatura, ističući da toplota može biti smrtonosna, naročito tokom dugotrajnih toplotnih talasa. Naglašava da visoke temperature obično prate godine El Nino fenomena, ali najnoviji El Nino je završen u aprilu.
Direktor evropske klimatske službe Kopernikus, Karlo Buontempo, izjavio je da su trenutni rekordi najtoplijih dana „verovatno najkraći rekord ikada“, dodajući da smo sada na „neistraženoj teritoriji“. Pre 3. jula 2023. godine, najtopliji dan je bio 13. avgusta 2016. sa 16,8 stepeni Celzijusa, dok je ta granica sada nadmašena 59 puta u poslednjih 13 meseci.
Kristie Ebi, profesorica javnog zdravlja i klime na Univerzitetu u Vašingtonu, upozorava na „tihog ubicu“ vrućinu i naglašava da su smrtni slučajevi zbog toplote često neprepoznati dok ne postane prekasno. U SAD-u je prošle godine zabeležen najveći broj smrtnih slučajeva od toplote u više od 80 godina, dok su toplotni talasi u Indiji doveli do smrti najmanje 100 ljudi.
Buontempo objašnjava da emisije gasova staklene bašte iz sagorevanja fosilnih goriva doprinose zadržavanju toplote na planeti, dok drugi faktori uključuju sunčev ciklus aktivnosti, podmorske vulkane i promene u zagađenju vazduha.
Sve u svemu, poslednjih 13 meseci su postavili sve rekorde u toploti, uključujući rekorde u temperaturama svetskih okeana i Antarktika. Klimatolozi očekuju da bi nadolazeći dani mogli doneti nove rekorde najtoplijih dana.
