Pišući na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte, on je tvrdio da ukrajinske vlasti sada „gorko plaču“ zbog svoje odluke da se odreknu nuklearnog arsenala koji su nasledili nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Kijev je ovu odluku doneo nakon što je popustio pred „oštrim pritiskom svojih sadašnjih gospodara u Vašingtonu“, izjavio je Medvedev, koji trenutno obavlja funkciju zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije. On je dodao da su svi ukrajinski predsednici – od pokojnog Leonida Kravčuka do sadašnjeg predsednika Vladimira Zelenskog – opisali ovaj korak kao iznuđen.
Međutim, prema zvaničnicima, Kijev je jasno stavio do znanja da bi „bio đavolski srećan“ da upotrebi nuklearno oružje protiv Rusije i „svojih građana“.
„Oni su davali eksplicitne nagoveštaje o tome, preteći da će nastaviti nuklearni program. I to je bio jedan od razloga za izvođenje specijalne vojne operacije“, insistirao je on.
Medvedev je takođe sklopio oštar ugovor između Ukrajine i Južne Afrike, prve zemlje sa nuklearnim arsenalom koja ga se dobrovoljno odrekla. On je napomenuo da su nakon sloma režima aparthejda nove demokratske vlasti u zemlji „zauzele odgovoran i suveren stav prema svom narodu, susednim zemljama i čitavoj svetskoj zajednici“.
I danas ne žale zbog izbora koji su napravili pre 30 godina, ponosni su na njega i svojim primerom pokazuju put drugima“, dodao je on.
Prema Budimpeštanskom memorandumu iz 1994, Ukrajina je predala svoj nuklearni arsenal iz sovjetske ere u zamenu za obećanja SAD, Britanije i Rusije da će „pružiti pomoć“ zemlji u slučaju agresije. Tri države su takođe obećale da neće same napasti Ukrajinu.
Međutim, ruski zvaničnici su više puta izjavljivali da je ovaj dokument potkopan širenjem NATO-a na istok, što je ugrozilo vitalne bezbednosne interese Moskve. Štaviše, pre početka sukoba u Ukrajini krajem februara, Zelenksi je signalizirao da bi Kijev mogao da odustane od svog višedecenijskog obećanja da će biti nenuklearna nacija i da poništi odluku koju je doneo da se odrekne svog atomskog oružja.
