Bivši predsednik Perua Alberto Fuhimori pušten je u sredu iz zatvora iz humanitarnih razloga, uprkos zahtevu regionalnog suda za ljudska prava da odloži njegovo puštanje.
Fujimori (85) je služio 25-godišnju kaznu u vezi sa ubistvom 25 Peruanaca od strane odreda smrti 1990-ih. Ustavni sud Perua naredio je njegovo momentalno puštanje na slobodu u utorak, ali je Interamerički sud za ljudska prava zatražio odlaganje da prouči presudu.
Fujimori, koji je vladao Peruom od 1990. do 2000. godine, osuđen je 2009. po optužbama za kršenje ljudskih prava. Optužen je da je bio organizator ubistava 25 Peruanaca dok se vlada borila protiv komunističkih pobunjenika Sjajnog puta.
Ustavni sud je u utorak presudio u korist humanitarnog pomilovanja koje je tadašnji predsednik Pablo Kučinski dodelio Fuhimoriju na Badnje veče 2017. godine. Vrhovni sud zemlje poništio je pomilovanje pod pritiskom Međuameričkog suda za ljudska prava 2018. i naložio da se bivši moćnik vrati u zatvor na odsluženje kazne.
Nakon što je Ustavni sud doneo svoju poslednju odluku, predsednik Međuameričkog suda za ljudska prava Rikardo Perez Manrike je u rezoluciji zatražio odlaganje Fuhimorijevog puštanja na slobodu kako bi se „garantovalo pravo na pristup pravdi“ 25. ljudi koji su ubijeni u dva masakra.
„Živimo u siročešću jer nemamo institucije bilo koje vrste koje bi nas mogle braniti“, rekla je za Asošijeted pres Gisela Ortiz, sestra jedne od žrtava za koje je Fujimori osuđen. „Peru daje imidž zemlje u kojoj prava žrtava nisu zagarantovana i gde pitanja ljudskih prava nemaju značaja.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Volker Turk, u sredu je rekao da je nalog Ustavnog suda za puštanje Fuhimorija „zabrinjavajući korak unazad“, dodajući da „svako humanitarno oslobađanje onih koji su odgovorni za ozbiljna kršenja ljudskih prava mora biti u skladu sa međunarodnim pravom .”
Fujimori ostaje polarizujuća figura u Peruu. Njegova politika poboljšala je ekonomiju zemlje i izvukla je iz ciklusa hiperinflacije. Ali on je takođe koristio vojsku da raspusti Kongres i prepiše ustav, kao i da suzbije gerilsko nasilje.
Prvi od dva masakra za koje je optužen za zaveru dogodio se 1991. godine u siromašnoj četvrti Lime. Vojnici sa kapuljačama ubili su 15 stanovnika, uključujući i osmogodišnje dete, koje se okupilo na zabavi.
Zatim, 1992. godine, tajni vojni odred oteo je i ubio devet studenata i profesora sa Univerziteta Enrike Guzman i Vale. Forenzičari su izvestili da su žrtve mučene i upucane u potiljak. Njihova tela su spaljena i sakrivena u zajedničke grobnice.
Tim je delovao pod fasadom arhitektonske firme i finansirala ga je Fujimorijeva vlada.
Optužbe protiv Fuhimorija dovele su do godina pravnih prepirki. On je podneo ostavku baš kada je počinjao treći mandat i pobegao iz zemlje u sramoti nakon što su procurele video trake pokazale da njegov šef špijuna Vladimiro Montesinos podmićuje zakonodavce. Fujimori je otišao u Japan, domovinu svojih roditelja, i poslao ostavku faksom.
Pet godina kasnije, zaprepastio je i pristalice i neprijatelje kada je odleteo u susedni Čile, gde je uhapšen i izručen Peruu. Fuhimorijev cilj je bio da se ponovo kandiduje za predsednika Perua 2006. godine, ali je umesto toga stavljen na suđenje.
