Izuzetno popularan i kontroverzni bivši levičarski predsednik Bolivije Evo Morales pozvao je u ponedeljak pristalice da izađu na ulice u znak protesta protiv svog ogorčenog političkog rivala, aktuelnog predsednika Luisa Arsea, koji je nekoliko sati ranije optužio Moralesa za nacionalnu TV pokušaja da ga svrgnu.
Moralesov apel bolivijskim farmerima, rudarima i seljacima usledio je posle neviđenog televizijskog govora predsednika Arcea u nedelju kasno uveče u kome je kritikovao svog bivšeg mentora. Optužujući Moralesa da pokušava da sabotira svoju administraciju i potkopa demokratiju, Arce je eskalirao borbu za moć visokih uloga koja je Boliviju gurnula na ivicu.
„Dosta, Evo!” – uzviknuo je Arce na državnoj televiziji. „Do sada sam ćutke tolerisao vaše napade i klevete. Ali dovođenje života ljudi u opasnost je nešto što ne mogu tolerisati.”
Arce, koji se suočio sa serijom rastućih kriza sa svojom vladajućom strankom razderanim nesuglasicama, tvrdi da Moralesovi pokušaji da mobiliše podršku i kandiduje se protiv Arcea na predsedničkim izborima sledeće godine „dovode demokratiju u opasnost“.
„Pretite celoj zemlji“, rekao je Arce, tvrdeći da je Morales pokušavao da se vrati na vlast „na pošten ili loš način“.
Njegov dramatičan govor u andskoj naciji od 12 miliona ljudi je podstakao haos i krvoproliće 2019. godine, kada se Morales kandidovao za neustavan treći mandat i pobedio. Nakon što su optužbe za prevaru izazvale masovne proteste, Morales je podneo ostavku pod pritiskom vojske, u onome što njegove pristalice nazivaju državnim udarom. Najmanje 36 ljudi ubijeno je u gušenju snaga bezbednosti koje je usledilo.
Morales, koji je bio prvi domorodački predsednik Bolivije, obećao je da će izazvati nemire ako bude zaustavljen da se kandiduje na izborima u avgustu 2025.
Otkako je ustavni sud prošle godine zabranio harizmatičnom lideru trku, uzgajivači koke, domorodačka plemena i radnici — koje je Morales predstavljao tokom svog predsedništva od 2006. do 2019. — stali su u njegovu odbranu uličnim protestima, marševima i blokadama puteva.
Obraćajući se novinarima, Morales je ohrabrio međunarodnu zajednicu da prati njegov takozvani „Marš za spas Bolivije“ u utorak od jugoistočnog sela Karakolo do administrativne prestonice Bolivije La Paza. On je opisao marš — 85 kilometara (53 milje) peške duž autoputa — kao prirodan izraz protesta protiv neuspeha Arceove vlade da popravi pogoršanu ekonomsku krizu.
Uzvrativši Arceu u ponedeljak, Morales je insistirao da nije imao sebične skrivene motive.
„Marš je odgovor ljudi koji su se zasitili svoje nepromišljene vlade, koja je zadržala apsolutnu tišinu suočena sa krizom, korupcijom i destrukcijom stabilnosti“, napisao je Morales na platformi društvenih medija Ks. „Predsednik Arce nije samo očajan, ali i zbunjen.”
Tokom prošle godine, razdor između Arcea i Moralesa polarizirao je Boliviju, okaljajući politiku zemlje i stvarajući osjećaj previranja koji su vojnici pokušali da uhvate u junu u navodnom pokušaju državnog udara.
Antivladini demonstranti u ponedeljak su se okupili na glavnom putu koji vodi ka bolivijskom turističkom žarištu jezera Titikaka, okupivši se i pozvali Arcea da podnese ostavku pod budnim pogledom policije za nerede. Neki demonstranti su gomilali zemlju na prilazima drugim putevima u oblasti La Paza, ometajući saobraćaj.
„Mi imamo nesposobnu vladu i ona neće rešiti ekonomsku krizu“, rekao je Pablo Merma, seljački vođa takozvanih Crvenih ponča, radikalnih domorodačkih aktivista iz visokih ravnica koji su se u ponedeljak okupili protiv predsednika. „Ne plašimo te se, Arce.“
Drugi lider protesta, Ponciano Santos, upozorio je Arcea da će ga društveni pokret smatrati odgovornim za sve što se dogodilo u utorak.
„Ako nas suzavcem, ako ometate naš marš, vlada će pasti“, rekao je Santos novinarima.
Iako je Arce bio Moralesov bivši ministar ekonomije i njegov kandidat na izborima u Boliviji 2020. godine, nekadašnji saveznici počeli su da se bore za vlast nakon Moralesovog povratka iz egzila i političkog povratka iste godine.
Politička stagnacija Bolivije i ekonomska klana – sa oskudnim gorivom i opasnom manjkom deviznih rezervi u centralnoj banci – izazvali su neke Bolivijance koji su nekada bili ogorčeni zbog Moralesovih moćnih tendencija da postanu nostalgični za transformacijom ekonomije bivšeg lidera i izuzetnim smanjenjem siromaštva.
