Američki Vrhovni sud u utorak će razmatrati zakon koji od 1996. štiti tehnološke kompanije od tužbi u vezi sa sadržajem postavljenim na njihovim platformama.
Devet sudija će ispitati slučaj vezan za napade u Parizu u novembru 2015. i njihova presuda, koja se očekuje do 30. juna, mogla bi da ima ogromne posledice po budućnost interneta.
Slučaj potiče od tužbe protiv Gugla koju su podneli rođaci Nohemija Gonzalesa, jedne od 130 žrtava napada u francuskoj prestonici.
Američki državljanin je studirao u Francuskoj i ubijen je u baru Belle Ekuipe od strane napadača iz grupe Islamska država.
Njena porodica krivi Jutjub u vlasništvu Gugla što je preporučio video zapise džihadističke grupe korisnicima, pomažući u pozivu na nasilje.
Prema navodima porodice, „preporučujući korisnicima video snimke ISIS-a, Gugl pomaže ISIS-u u širenju njegove poruke i na taj način pruža materijalnu podršku ISIS-u“, navodi se u pravnom podnesku.
Federalni sudovi su tužbu odbacili u ime zakona, poznatog kao Odeljak 230, koji je usvojen kada je internet bio u povojima i koji je postao jedan od njegovih stubova.
Odeljak 230 navodi da se u SAD internet kompanije ne mogu smatrati izdavačima i da imaju pravni imunitet za sadržaj objavljen na njihovim platformama.
Novina u slučaju Gonzales je da podnosioci žalbe izoluju algoritme kao uzrok štete, tvrdeći da veoma složeni sistemi preporuka usavršeni velikim platformama ne spadaju u delokrug Odeljka 230.
„Odabir korisnika kojima su preporučeni video snimci ISIS-a određen je kompjuterskim algoritmima koje je kreirao i implementirao Jutjub“, navodi se u pravnom podnesku porodice Gonzales.
Vrhovni sud prebacuje ogromnu većinu predmeta koji mu se nađu, a saslušanje ovog ukazuje na spremnost da se izmeni značajni zakon.
Mogućnost da se Vrhovni sud čak i petlja sa Odeljkom 230 izaziva hladan znoj u svetu tehnologije.
U pravnom podnesku, Google se izjasnio da sud „ne potkopava centralni gradivni blok modernog interneta“.
„Algoritmi preporuka su ono što omogućava da se pronađu igle u najvećem plastu sena čovečanstva“, rekao je Gugl.
Omogućavanje da se platforme tuže zbog njihovih algoritama, „izložilo bi ih odgovornosti za sadržaj trećih strana praktično sve vreme“, rekao je vlasnik Fejsbuka Meta u svom izveštaju, dodajući da preporuke služe za organizovanje otpremljenog sadržaja.
U sredu će najviši sud u SAD nastaviti sa razmatranjem veoma sličnog slučaja, ali ovog puta pitajući da li platforme treba da podležu antiterorističkim zakonima.
U prošlosti je nekoliko sudija Vrhovnog suda izrazilo spremnost da pomeri redove na Odeljak 230, koji se sve više osporava imajući u vidu negativnu reakciju na veliku tehnologiju poslednjih godina.
2021. godine, veoma konzervativni Klarens Tomas se požalio da su „mnogi sudovi široko tumačili zakon da daju široki imunitet nekim od najvećih kompanija na svetu“.
Poslanici u američkom Kongresu su veoma politički podeljeni i ne mogu da donesu zakon kojim bi se ažurirao zakon koji je usvojen kada je osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg imao 11 godina, a Gugl nije postojao.
S obzirom na duboke političke podele, stoga se čini verovatnim da će Vrhovni sud pomerati redove brže od Kongresa.
Ali za sada, „niko ne zna tačno kako“, rekao je Tom Viler, stručnjak istraživačkog centra Brookings Institution. „Zbog toga je važno videti kako će teći saslušanje“, rekao je on za AFP.