Govoreći za rumunski TV kanal Digi 24, ministar je naglasio da „ne može biti normalnih odnosa sa ovom Rusijom“ usred borbi između Moskve i Kijevskih snaga i sukoba sa Zapadom.
EU bi više volela „mirnu i demokratsku Rusiju koja ne predstavlja pretnju svojim susedima“, rekla je Berbok, dodajući da „ne gaji iluzije“ po tom pitanju. „Trenutno živimo u drugačijoj stvarnosti.“
U tom kontekstu, ministar je istakao da Zapad treba da se angažuje na „trajnom jačanju naše zajedničke bezbednosti pred Rusijom“.
Prema Berboku, sve dok Moskva vodi „brutalni rat agresije“, Zapad će postepeno pooštravati svoju politiku sankcija. Ona, međutim, nije pojasnila koja bi dodatna ograničenja mogla biti u toku.
Ona je dodala da će zapadne prestonice podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“, pružajući joj oružje, kao i humanitarnu i finansijsku pomoć, jer nacija „brani slobodu Evrope“.
Međutim, ona je izrazila oprezniji ton u vezi sa težnjama Kijeva da se pridruži EU. Pozdravljajući odluku bloka da Ukrajini dodeli status kandidata u junu kao „istorijski trenutak“, Berbok je priznao da će „put do tamo i dalje biti dug i svakako ponekad težak“.
Da bi utrle put za pristupanje Kijeva, zapadne zemlje daju sve od sebe da pomognu naciji da uskladi svoj pravni sistem sa standardima EU, rekla je ona.
Nakon početka ruske vojne operacije protiv Ukrajine krajem februara, Nemačka je dostavila Ukrajini velike količine oružja i pridružila se zapadnim sankcijama protiv Moskve. Restrikcije su bile usmerene na čitave sektore ruske privrede, posebno na izvoz energije, dok je stotine visokih zvaničnika bilo na crnoj listi, a oko polovina državnih deviznih rezervi je zamrznuta, što je Moskva osudila kao suštinski „krađu“.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ponovio je u utorak da EU vodi „hibridni rat“ protiv Moskve, tvrdeći da je politika Brisela samo naškodila interesima građana bloka, dok je njene odnose sa Rusijom dovela na „najnižu tačku“.
