Beloruske vlasti su u petak započele postupak suđenja u odsustvu protiv 20 istaknutih političkih analitičara koji rade sa najvećim svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima, što predstavlja poslednji korak u višegodišnjem suzbijanju neslaganja u zemlji.
Optuženi analitičari, svi napustili Belorusiju, suočeni su sa optužbama za zaveru za rušenje vlade i učešće u ekstremističkoj grupi. Ukoliko budu proglašeni krivim, preti im kazna do 12 godina zatvora po povratku u zemlju, uz mogućnost zaplene imovine.
Analitičari su u saopštenju odbacili optužbe kao „apsurdne“ i izrazili sumnju u fer suđenje.
Belorusiju su potresli masovni protesti nakon predsedničkih izbora 2020. godine, koji su autoritarnom predsedniku zemlje Aleksandru Lukašenku dodelili šesti mandat. Više od 35.000 ljudi je uhapšeno, a hiljade su brutalno pretučene u pritvoru. Opozicija i Zapad osporili su Lukašenkov reizbor i proglasili glasanje lažnim.
Oko 500.000 ljudi, uključujući ključne opozicione ličnosti, pobeglo je iz zemlje od 9,5 miliona stanovnika, dok su vlasti započele kampanju protiv Belorusa u inostranstvu koji pozivaju na strože sankcije Lukašenkovoj vladi.
Analitičari kojima se sudi uključuju Rihora Astapeniju, direktora Beloruske inicijative u Chatham House-u; Iauhenija Krizhanouskog, istraživačkog saradnika na Univerzitetu u Strazburu; Katsiarinu Shmatsinu, političkog analitičara i doktoranta na Univerzitetu Virginia Tech, i druge.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada u Belorusiji trenutno ima 1.403 politička zatvorenika, uključujući osnivača centra Viasna, Aleša Bjajatskog, dobitnika Nobelove nagrade za mir 2022. godine.
Svetkla Cihanuskaja, koja živi u egzilu u Litvaniji od 2020. godine, osudila je suđenje i pozvala je trustove mozgova širom sveta da izraze „solidarnost i podršku onima koji čuvaju slobodno mišljenje u Belorusiji“.
