Vlasti Belorusije saopštile su u ponedeljak da neće pozvati posmatrače iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju da nadgledaju parlamentarne i lokalne izbore u zemlji, zakazane za 25. februar.
Ovaj potez je poslednji autoritarni predsednik Aleksandar Lukašenko koji je preduzeo poslednjih godina kako bi dodatno učvrstio svoju kontrolu nad političkim institucijama zemlje.
Belorusija je „obavestila OEBS o svojoj nameri da ne poziva posmatrače i ponudila svoje argumente i motivaciju“, rekao je Andrej Dapkiunas, stalni predstavnik Belorusije pri međunarodnim organizacijama u Beču.
Belorusija je članica OEBS-a, a članovi njene Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava decenijama su jedini međunarodni posmatrači na beloruskim izborima.
Parlamentarna glasanja 25. februara biće prvi izbori od spornih predsedničkih izbora 2020. koji su Lukašenku doneli šesti mandat na funkciji i izazvali talas masovnih protesta bez presedana širom zemlje.
Lukašenkova vlada je na demonstracije odgovorila oštrim gušenjem, uhapsivši više od 35.000 ljudi. Mnogi od njih su brutalno pretučeni od strane policije i bili su primorani da napuste zemlju.
Ovogodišnji izbori će se održati usred kontinuiranih represija i pošto je oko 1.500 političkih zatvorenika i dalje iza rešetaka, uključujući lidere opozicionih partija i poznatog zagovornika ljudskih prava i dobitnika Nobelove nagrade za mir 2022. Aleša Bjajatskog.
Beloruske vlasti su takođe izvršile „preregistraciju“ političkih partija koje deluju u zemlji od 9,5 miliona, dajući akreditive samo četiri provladine stranke od 15 koje su delovale u zemlji početkom prošle godine. Ne očekuje se da će opozicioni političari ući na glasanje.
Ihar Karpenka, šef Centralne izborne komisije Belorusije, rekao je da će izbori biti „pod punom kontrolom vlasti i bez destruktivnih uticaja“.
„Belorusija pre svega drži izbore za sebe“, rekao je Karpenka i dodao da će beloruske vlasti pozvati posmatrače iz Rusije i zemalja Centralne Azije.
Od 1995. godine, Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a smatra da svi izbori i referendumi u Belorusiji nisu u skladu sa standardima organizacije i nisu ni transparentni ni pošteni. U međuvremenu, posmatrači iz Rusije i zemalja saveznica Belorusije smatraju da su svi glasovi u zemlji demokratski.
Beloruska opoziciona liderka Svetlana Tsihanuskaja, u egzilu u susednoj Litvaniji, pozvala je Beloruse da bojkotuju februarske izbore, nazvavši to „farsom bez međunarodnog nadzora“.
„Lukašenkov režim je učinio sve da promenu vlasti putem izbora onemogući u zemlji“, rekla je Cihanuskaja.
Kada se završe i parlamentarni i lokalni izbori, biće formirano novo državno telo — Svebeloruska narodna skupština. U njemu će biti 1.200 delegata koji će uključivati zvaničnike, članove lokalnih veća, sindikata, provladine aktiviste i druge, a radiće paralelno sa parlamentom, koji se sastoji od dva doma: donjeg doma sa 110 poslanika i gornjeg doma parlamenta. 64 senatora.
Skupština, koju je stvorio Lukašenko, ima široka ovlašćenja i može odlučivati o politici, izradi zakona, predlagati ustavne amandmane, imenovati članove izborne komisije i sudije. Prema zakonu, predsednik Belorusije automatski postaje član Skupštine nakon povlačenja.
