Belgijsko savezno tužilaštvo otvorilo je istragu o sumnjama u korupciju evroposlanika posle identifikacije mreže uticaja koju finansira Moskva, rekao je belgijski premijer Aleksander de Kro.
On je dodao da će ta tema biti razmatrana iduće nedelje i na samitu EU.
Prag je krajem marta objavio da su češke obaveštajne službe otkrile mrežu koju finansira i kojom upravlja Moskva, a koja širi prorusku propagandu o Ukrajini preko medija Glas Evrope (Voice of Europe). Belgija je zatim ukazala da su prema njenim službama evroposlanici „primili novac“ u okviru ovog promovisanja „ruske propagande“.
„Naše sudske vlasti su potvrdile da je takvo mešanje podložno sudskm gonjenju“ , rekao je De Kro na konfereniji za novinare.
On je rekao da u Belgiji, gde je sedište evropskih institucija, nije bilo slučajeva primanja novca, ali da jeste bilo mešanja. Portparol institucije je potvrdio za Frans pres da je istraga pokrenuta juče u belgijskom saveznom sudu.
Prema belgijskim obaveštajnim službama ciljevi Moskve su jasni – da se pomogne da se izabere više proruskih kandidata u Evropskom parlamentu na izborima u junu i da se „ojača proruski diskurs unutar te institucije“, što je po rečima belgijskog premijera „vrlo zabrinjavajuće“.
„Imamo odgovornost da branimo pravo svakog građanina na slobdan i siguran glas“, rekao je De Kro. Nije precizirao o kojim poslanicima se radi.
Novi belgijski zakon, koji je stupio na snagu ove nedelje, izričito je usmeren na takva mešanja, rekao je belgijski premijer, ali je dodao da treba delovati na evropskom nivou i da je potrebno više alatki za borbu protiv ruske propagande i dezinformacija. Po njemu će savezno tužilaštvo narednih dana tražitiu „hitan“ sastank EU agencije za sudsku saradnju Jurodžast (Eurojsut), i ta tema će se razmatrati iduće srede i četvrtka na samitu šefova država i vlada evropske dvadesetsedmorice u Briselu.
„Treba da razmotrimo da li su sadašnji mandati Evropskog tužilaštva i OLAF-a (Evropske kancelarije za borbu protiv prevara) dozvoljavaju da se suprotstavimo toj ruskoj pretnji. Ako to nije slučaj treba da proširimo te mandate“, rekao je Aleksander de Kro.
On je rekao da je Češka već stavila neke pojedince i organizacije umešane u to na svoju nacionalnu crnu listu, sa namerom da takođe traži da budu upisani u crnu listu EU.