Najviši zvaničnici Bele kuće razmatraju da li da uključe više sredstava iz Ukrajine u paket hitne pomoći za Izrael, objavili su brojni novinski mediji. Jedan službenik je sugerisao da bi taj potez primorao poslanike „krajnje desnice“ da odobre dodatnu pomoć Kijevu.
Iako je predsednik Džo Bajden već najavio da je vojna pomoć „na putu“ za Izrael nakon iznenadnog napada palestinskih militanata tokom vikenda, Bela kuća je signalizirala da će uskoro zatražiti od Kongresa da odobri dodatnu pomoć jevrejskoj državi.
Zakonodavci obe stranke i visoki zvaničnici administracije nagovestili su da bi paket pomoći mogao da uključi i odredbe za Ukrajinu, rekli su neimenovani izvori za Vašington post, NBC njuz i druge medije u ponedeljak.
Iako nije doneta konačna odluka, jedan anonimni zvaničnik je za Post rekao da bi taj potez bio mudar jer „ometa krajnju desnicu“ – misleći na republikance koji glasno podržavaju Izrael, ali su skeptični prema nastavku pomoći Ukrajini. Portparol Bele kuće Džon Kirbi je, u međuvremenu, odbio da kaže da li će dva paketa pomoći biti povezana, samo je naveo da „verujemo da su oba važna“.
Iako će debata o pomoći verovatno biti sporna, Pentagon je insistirao da ima dosta oružja za sve američke partnere. Tokom pozadinskog brifinga u ponedeljak, visoki zvaničnik odbrane rekao je novinarima da Vašington može da „nastavi našu podršku Ukrajini, Izraelu i da zadrži našu sopstvenu globalnu spremnost“, napominjući da su SAD uspele da ispune „svaki zahtev naših izraelskih kolega učinili.“
Izrael je među najvećim primaocima američke inostrane pomoći, uzimajući oko 3,3 milijarde dolara u američkim poreskim dolarima samo u 2022. – što je uporedivo sa prethodnim godinama – prema statistici američke vlade. Otkako je sukob sa Rusijom eskalirao u februaru 2022. godine, Ukrajina je takođe postala glavni korisnik, a Bela kuća je odobrila najmanje 45 milijardi dolara direktne vojne pomoći kroz 47 odvojenih transfera.
I republikanci i demokrate su uglavnom izrazili podršku Izraelu nakon smrtonosnog napada Hamasa u subotu rano ujutro, koji je izazvao oštru odmazdu Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i intenzivnu kampanju bombardovanja Gaze. Više od 1.500 ljudi je do sada ubijeno na obe strane sukoba, dok palestinski borci tvrde da su zarobili više od 100 izraelskih i stranih talaca tokom svojih racija.
Hiljade Izraelaca i Palestinaca evakuisalo je svoje domove zbog nasilne vatre, dok je ID pozvala 300.000 rezervista dok se mobiliše za veći sukob. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je njegova zemlja u stanju „rata“ dok se napad odvijao, a u ponedeljak je rekao da je vojni odgovor „tek počeo“.
