Američki zvaničnici izrazili su u ponedeljak nadu da će ovonedeljni dugo očekivani sastanak licem u lice između predsednika Džoa Bajdena i kineskog predsednika Si Đinpinga dati neke konkretne rezultate, uključujući moguće ponovno uspostavljanje vojne komunikacije između dve nacije i zajedničkog napori za borbu protiv ilegalne trgovine fentanilom, piše AP.
Dvojica lidera sastaće se u sredu na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u San Francisku. Bilaterala Bajdena i Si će biti glavni trenutak foruma, koji je posvećen promovisanju trgovine, investicija i ekonomskog razvoja među nacijama širom Tihog okeana.
Bajden i Si nisu razgovarali godinu dana. Njihov poslednji sastanak bio je na samitu Grupe 20 u Indoneziji prošle jeseni. I od tada, tenzije između dve nacije su porasle nakon niza događaja izazvanih obaranjem kineskog špijunskog balona koji se proširio SAD ranije ove godine.
Hladan odnos između dve ekonomske supersile ima globalne implikacije: Kina i SAD proizvode otprilike 40% svetske robe i usluga.
Američki zvaničnici su postavili relativno niska očekivanja od sastanka Bajdena-Sija, sugerišući da bi jednostavno vraćanje na osnovnu liniju rutinske komunikacije bilo dobro merilo za uspeh. Ipak, savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je u ponedeljak da bi moglo doći do pomaka ka zajedničkim ciljevima, kroz „intenzivnu diplomatiju“.
„Sve u svemu, radujemo se produktivnom sastanku“, rekao je Salivan. „Predsednik Bajden ima dugu istoriju sa predsednikom Sijem i njihovi razgovori su direktni, direktni i predsednik Bajden veruje da ne postoji zamena za diplomatiju od lidera do vođe, licem u lice za upravljanje ovim složenim odnosom.
Među tim ciljevima: ponovno uspostavljanje komunikacija između vojskovođa dva naroda. Američki vojni kontakti sa Kinom su erodirali, posebno od pandemije, i sada gotovo da i ne postoje, čak i kada je broj nesigurnih ili neprofesionalnih incidenata između brodova i aviona dve zemlje rastao.
SAD su dosledno posmatrale vojne odnose sa Kinom kao ključne za izbegavanje bilo kakvih grešaka i za održavanje mirnog indo-pacifičkog regiona. Oni su postali još važniji kako je Kina pojačala svoje napore da agresivno militarizuje veštačka ostrva u Pacifiku kao deo šire kampanje za kontrolu Južnog kineskog mora, uključujući međunarodni tranzit drugim brodovima i avionima.
Kina se takođe dugo žalila na kretanje američke mornarice i vazduhoplovstva u zapadnom Pacifiku, zajedno sa drugim potezima SAD za uvođenje sankcija i drugih ekonomskih ograničenja. Kina gleda na otkazivanje vojnih pregovora kao na način da kazni Vašington.
Ali postoje mali znaci napretka. Kinesko ministarstvo odbrane je prošle nedelje saopštilo da su dve vojske održale konferencijski poziv o potrazi za ostacima američkih ratnih zarobljenika i nestalog osoblja, razgovarajući o istragama slučajeva i saradnji u vojnim arhivima.
Salivan je takođe rekao da postoje i druge oblasti u kojima se interesi SAD i Kine preklapaju, posebno u borbi protiv trgovine fentanilom.
Moćni opioid je danas najsmrtonosnija droga u SAD. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da su se smrtni slučajevi od predoziranja drogom povećali više od sedam puta od 2015. do 2021. godine.
Meksiko i Kina su primarni izvori fentanila i supstanci srodnih fentanila koje se direktno krijumčare u SAD, prema Upravi za borbu protiv droga, koja ima zadatak da se bori protiv ilegalne trgovine drogom. Skoro sve hemikalije potrebne za proizvodnju fentanila dolaze iz Kine, a droga se zatim masovno proizvodi u Meksiku i preko kartela trguje u SAD.
Salivan je rekao da će Bajden takođe iskoristiti sastanak da se pozabavi odnosima Kine sa Iranom i Tajvanom.
Kina je doživljavala američki kontakt sa Tajvanom kao podsticaj da se decenijama stara de fakto nezavisnost ostrva učini trajnom. Zabrinutost oko ovog pitanja je pojačana dok se Tajvan priprema za održavanje predsedničkih izbora u januaru. Prema politici „Jedne Kine“, SAD priznaju Peking kao kinesku vladu i nemaju diplomatske odnose sa Tajvanom, ali tvrde da je Tajpej važan partner u Indo-Pacifiku.
Salivan je rekao da će Bajden „izložiti viziju mira i stabilnosti i održavanja mira i stabilnosti preko Tajvanskog moreuza“.
Očekuje se da će demokratski predsednik takođe dati do znanja Siju da bi želeo da Kina iskoristi svoj sve veći uticaj nad Iranom kako bi jasno stavila do znanja da Teheran ili njegovi zastupnici ne bi trebalo da preduzmu mere koje bi mogle da dovedu do širenja rata između Izraela i Hamasa. Bajdenova administracija vidi da Kinezi, veliki kupac iranske nafte, imaju značajnu polugu u odnosu na Iran, koji je glavni podržavalac Hamasa.
„Predsednik Bajden će istaći predsedniku Siju da Iransko delovanje na eskalirajući, destabilizujući način koji podriva stabilnost širom Bliskog istoka nije u interesu” Kine ili „bilo koje druge odgovorne zemlje”, rekao je Saliven.
Pripreme za samit su evidentne oko San Franciska.
Grad je u centru grada podigao visoke čelične barikade koje se vijugaju oko ulica oko Moskone centra i drugih mesta na kojima će se ove nedelje održavati događaji APEC-a. Finansijski i diplomatski lideri iz 21 ekonomije APEC-a takođe se okupljaju ove nedelje; Ministarka finansija Dženet Jelen otvorila je sastanak ministara finansija u ponedeljak.
Policijska uprava San Franciska pojačala je patrole u centru grada. U oblasti oko Union skvera, gde su mnogi zvaničnici samita rezervisali gradske hotele sa četiri zvezdice, meštani su primetili da je značajna populacija beskućnika u gradu manje zastupljena nego inače.
