Bajdenova administracija je revidirala svoju politiku o napadima bespilotnih letelica za borbu protiv terorizma izvan ratnih zona u nastojanju da svede žrtve na najmanju moguću meru, rekao je u petak za Njujork tajms visoki zvaničnik administracije koji je želeo da ostane anoniman, pozivajući se na poverljivi strateški memorandum koji je potpisao predsednik.
Nova politika se ne odnosi na borbene operacije u Iraku i Siriji, koje administracija i dalje klasifikuje kao ratne zone jer se SAD navodno još uvek bore protiv ostataka terorističke grupe Islamska država (IS, ranije ISIS/ISIL). Međutim, nova pravila će ograničiti akciju SAD u žarišnim tačkama poput Jemena i Pakistana, kao i Avganistana, gde je Vašington zvanično okončao svoje učešće prošle godine, ali koji je i dalje opterećen sukobima.
Prema novoj politici, biće potrebno odobrenje predsednika da se osumnjičeni terorista doda na listu onih koji mogu da budu meta za smrt odozgo, a svaka takva meta mora se smatrati „stalnom i neposrednom pretnjom američkim licima“, rekao je zvaničnik. rekao. „Udari sa potpisom“, u kojima osoba može biti ubijena iz daljine samo zato što operater dronova misli da njeno ponašanje podseća na ponašanje terorista, tehnički su zabranjeni, iako ostaje rupa koja dozvoljava udare „samoodbrane“ u ime partnerskih snaga otvoren.
Revidirana politika ponovo postavlja zahtev „skoro izvesnosti“ da nijedan civil neće biti povređen u napadu, popušten pod Bajdenovim prethodnikom Donaldom Trampom, i podstiče hvatanje umesto ubijanja gde je to moguće. Pored toga, vojska mora da dobije odobrenje šefa misije Stejt departmenta u zemlji u kojoj planira da izvrši napad.
Politika navodno izjavljuje da će SAD poštovati domaće i međunarodno pravo u pogledu svojih udara bespilotnih letelica u drugim zemljama, iako ne pokušava da objasni kako bi to moglo da se uradi bez saglasnosti vlade neke zemlje i odsustva bilo kakvog Saveta bezbednosti UN rezoluciju po tom pitanju, kao u Siriji.
Savetnica za unutrašnju bezbednost Liz Šervud-Randal potvrdila je postojanje nove politike, iako je odbila da iznese bilo kakve pojedinosti Tajmsu, samo navodeći da je naložila vladi da „ispuni najviše standarde preciznosti i rigoroznosti, uključujući i identifikaciju odgovarajućih ciljeva i minimiziranje civilnih žrtava“.
Američki program bespilotnih letelica je ozloglašen po svojim nivoima „kolateralne štete“. Poverljivi dokumenti koji su procurili 2015. godine otkrili su da čak 90 odsto poginulih u napadima dronovima nisu bile predviđene mete. Ciljana ubistva dronovima počela su pod Bušovom administracijom nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. i porasla su pod Barakom Obamom i Donaldom Trampom uprkos obećanjima oba da će okončati ratove prethodnih administracija. Broj štrajkova sprovedenih pod Bajdenom nije javno poznat, pošto je Tramp prekinuo praksu javnog izveštavanja o takvim ciframa.
