Policija i čuvari palate radili su u subotu na povratku nekih ulica u glavnom gradu Haitija nakon što su bande pokrenule masivne napade na najmanje tri policijske stanice.
Stražari iz Nacionalne palate u pratnji oklopnog kamiona pokušali su da postave bezbednosni perimetar oko jedne od tri stanice u centru grada nakon što je policija u petak kasno odbila napad bandi.
Sporadična vatra se nastavila u subotu, a jedna žena se previjala od bolova na trotoaru u centru Port-o-Prensa sa ranom od vatrenog oružja nakon što ju je zalutali metak pogodio u nogu.
Neumoljivi napadi bandi paralizovali su zemlju više od nedelju dana i ostavili je sa sve manjim zalihama osnovnih dobara. Zvaničnici Haitija produžili su u četvrtak vanredno stanje i noćni policijski čas dok su bande nastavile da napadaju ključne državne institucije.
Lideri Kariba pozvali su u ponedeljak uveče na hitan sastanak na Jamajci o, kako su nazvali, „strašnoj“ situaciji na Haitiju. Oni su na sastanak pozvali Sjedinjene Države, Francusku, Kanadu, UN i Brazil.
Članovi regionalnog trgovinskog bloka Karikom mesecima pokušavaju da nateraju političke aktere na Haitiju da pristanu da formiraju krovnu vladu prelaznog jedinstva.
Ali prosečni Haićani, od kojih su mnogi proterani iz svojih domova zbog krvavih uličnih borbi, ne mogu da čekaju. Problem za policiju u obezbeđivanju vladinih zgrada je što su mnogi Haićani ušli u njih, tražeći utočište.
„Mi smo ti koji plaćamo poreze i moramo da imamo sklonište“, rekla je jedna žena, koja nije rekla svoje ime iz bezbednosnih razloga.
Drugi stanovnik Port-o-Prensa, koji takođe nije rekao svoje ime, opisao je masovne napade u petak.
„One (bande) su došle sa velikim oružjem. Nemamo oružje i ne možemo se braniti. Svi mi, deca patimo“, rekao je čovek.
Do sada, pokušaji da se pronađe rešenje su bili neuspešni. Karikom, karipski blok od 15 zemalja, rekao je u saopštenju kasno u petak da je „situacija na terenu i dalje teška“.
U saopštenju Caricoma se navodi da, iako su regionalni lideri i dalje duboko angažovani u pokušajima da okupe opozicione stranke i grupe civilnog društva kako bi formirali vladu jedinstva, „zainteresovane strane još nisu tamo gde treba da budu“.
„Akutno smo svesni hitne potrebe za postizanjem konsenzusa“, navodi se u saopštenju. „Impresionirali smo sve strane da vreme nije na njihovoj strani da pristanu na dalje. Prema našim izveštajima, situacija na terenu je i dalje teška i predstavlja ozbiljnu zabrinutost za nas.
„Od vitalnog je značaja da ovo angažovanje bude na što je moguće višem nivou kako bi se poslala jasna poruka jedinstva između Caricoma i međunarodne zajednice dok radimo zajedno na pružanju kritične podrške narodu Haićana u ovom trenutku krize za njih“, navodi se u saopštenju.
U februaru je haićanski premijer Ariel Henri pristao na održavanje opštih izbora do sredine 2025. godine, a međunarodna zajednica je pokušala da pronađe neku stranu oružanu silu spremnu da se bori protiv nasilja bandi.
Karikom je takođe podstakao Henrija da u međuvremenu najavi vladu sa podelom vlasti i konsenzusom, ali premijer to tek treba da učini iako haićanske opozicione stranke i grupe civilnog društva traže njegovu ostavku.
Henri, neurohirurg, imenovan je za premijera nakon ubistva predsednika Jovenela Moisea početkom jula 2021.
Nije bilo jasno da li će Henri biti na Jamajci. Premijer je otputovao u Keniju kako bi podstakao raspoređivanje policijskih snaga iz te istočnoafričke zemlje u borbi protiv bandi na Haitiju. Kenijski sud je, međutim, u januaru presudio da bi takvo raspoređivanje bilo neustavno.
Henri, koji se suočava sa pozivima da podnese ostavku ili formira prelazno veće, i dalje ne može da se vrati kući. On je u Portoriko stigao u utorak pošto nije mogao da sleti u Dominikansku Republiku, koja se graniči sa Haitijem. Dominikanska vlada je rekla da mu nedostaje potreban plan leta jer su zatvorili vazdušni prostor svoje zemlje sa Haitijem.
